Upravljanje BLAM rizicima – DOLAZI RODBINA

****

Rodbina je specijalna vrsta gostiju, što uvek unosi nove ‘radosti’ u život svakog od nas.

Dolaskom rodbine u goste rizik blamaža postaje još veći. Svi znamo poslovicu: ‘Ko će kome, ako ne svoj svome’. Naivni i neiskusni su ubedjeni da se ova nedovršena misao odnosi na pomoć ili podršku (ko će kome pomoći, ako ne svoj svome). Iskusniji su odavno uvideli da se izreka odnosi na blamaže (ko će kome napraviti veću blamažu, ako ne svoj svome). Shodno tome, blamove uočene kod dolaska ‘običnih’ gostiju, pomnožite sa faktorom 2, 3 ili 4, što zavisi od brojnosti rodbine koja stiže, i znaćete koja vas blamaža čeka.

Susreti sa rodbinom mogu dovesti i do dramatičnih raspleta.

Ranije smo pojam krvnog srodstva doživljavali kao neku tradicionalnu vrednost, pripadnost nekom ‘plemenu’, i ništa više. Rodbina se poznavala, jer je živela na relativno malim udaljenostima. Rodbina se poštovala.

Danas se rodbina raštrkala po raznim gradovima i zemljama. Prethodne godine su učinile da se susreti redukuju, a često i prekinu. Često se deca i najbližih rodjaka ne poznaju. Tu nastaje problem, posebno kod dece izmedju 14 i 20 godina. Oni mladji to još ne razumeju, a stariji su ‘ prelomili’, pomirili se sa sudbinom i guraju napred. A o čemu se radi?

Danas se sve redje koristi pojam krvno srodstvo, a sve više je u upotrebi skraćenica DNK. Krvno srodsvo je govorilo da smo u nekoj vezi, ali da je ipak svako svoj. DNK kaže da ipak nije svako svoj, već da su nam uzročno posledične veze daleko jače. To uče deca u školi i to prihvataju. I šta se dogodi kod omladine kada se naprasno sretno sa gomilom rodjaka? Trauma. Trauma koja počinje pitanjima:

’ Zar sa ovim ljudima delim istu DNK?’,

‘Zar ću početi da ličim na nekog od njih?’. Iza traume sledi depresija.

Rizici blamaže

Lepo ste vaspitavali dete i pripremali ga za samostalan život. Sve je teklo kako treba do fatalnog susreta sa rodbinom. Taj susret je Vašem detetu radikalno promenio život a Vama stvorio blamažu. Momci i devojke, u lomnim godinama izmedju 14. i 20., nepripremljeni za susret sa rodbinom, mogu preduzeti radikalne korake, i doneti odluku da se:

–  zamonaše, i tako prekinu kontakt sa svim srodnicima;

–  priključe radikalnim desničarskim ili levičarskim grupama, da destrukcijom iskale svoj bes zbog vlastitog DNK;

–  tajno pobegnu u beli svet, gde su sami sa svojim DNK, pa se pojave posle trideset- četrdeset godina, zaboravivši i zašto su otišli;

A onda Vas rodbina pita:

’Kako ste to vaspitali dete?’,

‘Šta mu je, a bilo je tako dobro dete?’,

’Kakav ste Vi roditelj, kad dete pobeže od Vas?’ itd. A Vi bi najradije pripucali, samo da imate čime.

Otklanjanje i ublažavanje rizika

Ovde nije toliko reč o Vašoj blamaži, koliko o tome da zaštitite dete. Na vreme i stalno primenjujte sledeće mere:

–  nemojte da upoznajte dete sa više od dva člana porodice istovremeno. Pustite da se dete polako privikava na galeriju likova. Rastežite upoznavanje na što više godina, kako bi pojedini likovi bledeli dok drugi pristižu. Tako ćete spasiti dete šoka grupnog upoznavanja, i potencijalne traume;

–  dete najpre upoznajte sa pametnim, dobrim i duhovitim članovima porodice. Kada dete upozna lepšu stranu DNK, počnite, ali polako i oprezno sa baksuzima, zadrtima i namćorima;

–   Pričajte detetu o DNK, pre nego što počnu da ga uče u školi. Pričajte mu o lozama, koljenima, rodoslovima. Pričajte mu često o toj DN kiselini, ali samo na način koji će ga opustiti.

Ne zaboravite da sve ovo radite bar do dvadesete godine Vašeg deteta, što ne treba da bude obavezna krajnja granica. Najbolje znate kakva Vam je rodbina, pa prema tome i preduzimajte zaštitne mere za dete.