Čudesne veverice

****

Prirodna staništa su im šume ali su jako prilagodljive pa se mogu naći gotovo svuda. Prepoznatljive su po svojim krupnim očima, sićušnom telu i velikom repu. Lako mogu da nauče da imitiraju razne životinje, čak i ljude.

Kada oseti da je u opasnosti, u početku će biti nepokretna, naročito ako je na zemlji ali iskoristiće prvu priliku da se popne na stablo.

Veverice su jako zaboravne tako da lako zaborave gde su sakrile svoje zalihe hrane za zimu, pa tako svake godine izraste na hiljade novih stabala.

Veverice nisu društvene i vreme provode uglavnom same ali ako veverica ne može da brine o svojim mladuncima, tu brigu preuzima druga veverica.

Svoj rep koristi kao signalni uređaj da bi upozorila druge veverice na opasnost.

Na internetu se može pronaći zanimljiv podatak da su  Iranske vlasti  2007. godine uhapsile 14 veverica pod sumnjom da su špijunirale nuklearnu elektranu. Zvaničnici su izjavili da su uspeli da spreče osumnjičene pre nego što su uspele da deluju.

 

Srpska pesma najstarija…

****

Znate li koja je najstarija zapisana srpska pesma?

Zapisana je na području Smedereva, u XV veku, tačnije 1492. godine, od strane italijanskog pesnika Rođera de Pačienca. Poznat je podatak da je izvođena pred napuljskom kraljicom Izabelom del Balco od strane „nekavih Slovena“ uz navođenje njihovih imena: Ratko, Vučeta, Stana, Vukašin, Raško, Vuk…

Reč je o prvoj zapisanoj epskoj pesmi takozvanoj „bugarštici“ a to su pesme koje su se pevale natpevavanjem, bez instrumenata. Inače, ostale epske pesme zapisane su tek šest decenija kasnije.

 

Orao se vijaše nad gradom Smederevom

„Orao se vijaše nad gradom Smederevom.
Nitkore ne ćaše s njime govoriti,
Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
„Molim ti se, orle, sidi malo niže
(Sidi malo niže) da s tobome progovoru.
Bogom te brata jimaju, pođi do smederevske gospode
Da s’ mole slavnomu despotu da m’ otpusti
(Da m’ otpusti) iz tamnice smederevske.
I ako mi Bog pomože i slavni despot pusti
iz tamnice smederevske,
Ja te ću napitati črvene krvce tureške,
Beloga tela viteškoga.“

 

Smederevska tvrđava-Mali grad

Kad su snajke učile od muževljeve majke…

****

Danas mi je deda doneo kuvar iz 1955-te godine, a izgleda ovako:

Kaže moja starina, da mi je doneo ovaj kuvar samo da napravi kontrast između onog i ovog vermena. Kaže, danas su recepti video zapisi, pravi mali dokumentarci. Nepoznato lice pred vama nešto kuva, mesi, dinsta, peče, a vi treba samo da kopirate viđeno. A tvoja baba je učila od svoje majke i svoje svekrve. Zajedno su kuvale, a od njih je slušala: „dinstaš dok se luk ne cakli“, „sipaš vodu dok ne ogrezne“, „mesiš dok se više ne lepi za prste“, „kuvaš samo dok ne baci ključ“, „pečeš dok ne porumeni“, „stavi u rernu kad se vatra dobro razgori“, „ne stavljaš u tiganj dok mast nije vruća, dok ruku ne možeš da držiš nad njim“. Sve te savete, a i milion drugih je uživo primenjivala i razumela zašto treba baš tako. Učila je od nekoga u koga ima poverenje koje svakim danom kuvanja potvrđuje. I tako je naučila, zapamtila i razumela.

Zbog toga su tadašnje knjige sa receptima bile samo kratak, šturi tekst. Veština se prenosila sa starijih na mlađe, a recept je samo sadržavao spisak osnovnih sastojaka i kratku instrukciju. Detalje su žene znale iz svega što su već naučile o kuvanju.

A to je i zato što je tada bilo normalno da ništa ne znaš dok te neko ne nauči. I normalno je bilo da kuvanju uče majke i svoje ćerke i svoje snajke. To je niz od pamtiveka.

Sada su neka moderna vremena. Sada se devojke rađaju naučene. Prepametne su. Sve znaju. Pa kad treba da pokažu to što znaju- trk na internet- pa našta nalete i kao kopiranti- kopiraju to što vide. Pa šta bude. A ako i ne uspe- tu je mobilni, klik na aplikaciju i hrana stiže za sat vremena. Domaća, kineska, košer, ketering, šta god poželite. Bez muke, prljanja kuhinje, trošenja vremena.

Vreme video kuvara brzo će proći. Ostaće mobilni i raznovrsnost poručivanja. Zato mila moja čuvaj ovu knjigu za uspomenu. Tebe su majka i baka naučile. Ti uči svoje. I nauči ih da je kuvanje ljubav. Želja da sebi najdražima prirediš nešto lepo. A šta je lepše od sočnog zalogaja.