Archive | mart 2014

Lepota ili pakao?

****

Lepota? Da, lepe fotografije, zar ne?

Pakleno? Da, od dima, smoga i pepela imam sreće da uživam svake večeri u ovako izrazito paklenom koloritu…

zalazak

zalazak1

zalazak2

zalazak3

zalazak4

Upravljanje blam rizicima-uvod

****

Sa starog bloga

Zahtevi Evropske unije, ili tzv. Medjunarodne zajednice, koji se postavljaju narodima Balkana u poslednjoj deceniji, sve više doživljavamo kao nerazumne novotarije. Ne govorim ovde o politici, već o tradicionalnom životu običnog naroda. Najpre su sve firme morale da uvedu Upravljanje sistemom kvaliteta (engl.QMS- quality management system), jer je to bio uslov da uopšte mogu da dobijaju poslove. I uvele su ga, lepo plativši obuke, seminare, konsultante , sertifikaciju, uz bogatu papirologiju.

Kako to izgleda u očima nas, potrošača? Veš mašine, frižideri, itd., kupljeni sedamdesetih i osamdesetih godina, kada nije bilo tog QMS-a, radili su bar dvadesetak godina, a ista ta roba kupljena u zadnjih desetak godina, pod QMS-om, traje manje od pet. Garancije na ondašnju robu bile su bezuslovne, ili, kada pozovete servisera u garantnom roku besplatno otkloni kvar. Obaška što su ih električari iz komšiluka lako i sami otklanjali. Danas praktično običnim alatom ne možete ni otvoriti neispravan uredjaj, jer šrafovi zahtevaju specijalne odvijače, a često su i maskirani plastikom, pa ne možete da ga nadjete (gledala sam muža kako se preznojava i nervira). Garancija na proizvode je uslovljena, a navešću primer iz ličnog iskustva. Frižider, koji sam platila 12.000 dinara, sa garantnim rokom od tri godine, pokvario se u trećoj godini. Garancija je još uvek važila. Pozvala sam servis, i da ne prepričavam razgovor, rezime je sledeći: ne mogu besplatno da dodju da otklone kvar, jer sam bila dužna da ih prethodnih godina pozovem da obave redovan servis o mom trošku. Redovan servis košta 3.500 dinara, što znači da je trebalo već da platim 7.000 dinara (oko 60 % vrednosti frižidera), da bi garancija važila u trećoj godini. Istina, u garanciji sam posle pročitala da postoji taj uslov, ali, budite iskreni, čitate li uslove garancije kada kupujete kućne aparate? Tada mi je bilo jasno koliko je istinito da ‘Garantne klauzule poništavaju se plaćanjem računa’.

Toliko o koristi koju imamo uvodjenjem QMS-a.

Sada stiže novi pojam sa Zapada, upravljanje rizicima ( engl. RM- Risk management), sa ciljem da nauči poslovne ljude kako da paze na rizike koji bi, kao krajnja instanca, mogli da smanje profite. Znači, cilj su pare. (“Pare! Pare! Svi bi samo pare! Evo vam pare!” -reči su mladjeg pripravnika Pantića u filmu “Laf u srcu”). I opet silne obuke i seminari za zaposlene, kao i sertifikaciju firme da upravlja rizicima, kako bi uopšte mogla da posluje.

Nas sve čudi kako Zapad ne može da shvati da narodi Balkana upravljaju rizicima ne vekovima nego milenijumima. Suština upravljanja rizicima je kondenzovana u poslovici ‘Bolje sprečiti, nego lečiti’ i svim implikacijama koje iz nje proističu. Iskustva upravljanja rizicima prenose se sa koleno na koleno, bez ikakvih radnih timova, obuka i seminara. Procedure su takve, da se sva nova iskustva automatski implementiraju u nove postupke upravljanja rizicima. Potrebno je samo znati CILJ, mogući RIZIK, i način OTKLANJANJA rizika.

Primer:

CILJ: Želim da se udam.

RIZIK: da se neću udati.

Način OTKLANJANJA rizika: Nikad ne sedaj na ćošak od stola.

U slučaju da ne znate način otklanjanja rizika, uvek će vam pomoći majke, bake, tetke, komšinice. Besplatno i sa ponosom.

Narodi Balkana daleko šire posmatraju upravljanje rizicima od Zapada, kome je jedini cilj –NOVAC. Naši prioriteti su porodica, bračno stanje, sreća, deca, dok je novac niže na ovoj listi. Čak je novac često, zbog našeg mentaliteta, potpuno nevažan. Na primeru:

‘da komšiji crkne krava, pa da crkne i moja, pa da vidim gde će da kupuje mleko’

vidi se spremnost velikog finansijskog gubitka u cilju dobijanja informacije: ’Gde će komšija kupovati mleko?’. Primer pokazuje da naši narodi dobro znaju vrednost tačne informacije.

Ipak, jedan svima veoma važan detalj nije pokriven upravljanjem rizicima, a to su blamaže. Blam, skraćeno od blamaža, reč je francuskog porekla (blamage), a znači sramotu, bruku, ukor, prekor, kudjenje (onlajn rečnik vujaklija). Sigurno ste i Vi doživljavali razne blamaže dočekujući goste, odlazeći u goste, sa garderobom, priborom za jelo i da ne nabrajam dalje. I verujem da ste želeli u zemlju da propadnete kada se blam desio. Zbog svih nas, ponosnih Balkanaca, posvetiću nekoliko članaka ovoj temi. Kako da blamaže smanjite na najmanju moguću meru, moći ćete da čitate u sledećim člancima pod nazivom ’Upravljanje BLAM rizicima’ iz kategorije ‘DOSIJE KIKS’.

Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 2. TEORIJSKE OSNOVE