Archive | avgust 2014

Baciti viljušku

****

(Reči komšinice Lepe, ćerke čika Ignjata, istoričara u penziji)

Odlepiću od mog starog. Znaš šta je sada uradio – počeo da baca viljušku. Skoro sedam dana, kao slučajno padne sa stola kada ručamo. Vidim da nije sličajno, pitam ga šta je? Ćuti. Tako danima. Juče ga pritisnam – i znaš šta mi kaže „Bolje je svakog dana da bacim viljušku, nego ikada da bacim kašiku“. Ne mogu da se načudim. Složim se sa njim da je tako bolje i pitam ga gde je čuo za tu izreku. I znaš šta kaže. Pojavio se novi igrač domina u Klubu penzionera. Taj je vozio kamion po celom svetu i poznaje obučaje raznih naroda. Iz sveta je doneo i tu izreku, ali se baš ne seća iz koje zemlje. Važno je da u toj zemlji funkcioniše, te da imaju puno starih i mudrih ljudi.

Došlo mi je da šiznem. Nemoj pogrešno da shvatiš – volim starog, ali ideja o besmrtnom mudracu… Sada se samo pitam šta je sledeće?

A sećaš li se onoga od pre dva meseca. Kada mu je onaj komšija sa trećeg rekao da svako ima određen broj koraka, te kada ih iskorača – finito. Četiri dana nije izlazio iz kreveta. Toliko je trebalo i nama i lekarima da vidimo da mu nije ništa, već da neće da troši korake.

1-stope

A već sam ti pričala za koktele i eliksire. Ne postižemo da nabavimo ono što mu padne na pamet. Sada mu je ovaj novajlija u Klubu pričao o kefiru sa Kavkaza, medu sa Urala … i gde ja sada to da nađem. A kada mu kažem da ne izvoljeva, digne nos k’o dete i žali se okolo kako ga zanemarujemo. Šiznuću totalno.

 

Zong zi na moj način (3/3)

****

Moj pokušaj da napravim zong zi uključio je elemente nacionalne kuhinje – prvo, odlučila sam se za šljivu, kao nacionalni slatkiš za jelo i piće, i drugo, bez umotavanja slatkiša u lišće.

 

RECEPT

Sastojci: 100 grama kočanskog pirinča okruglog zrna, 400ml vode za kuvanje pirinča, kesica želatina, 100 grama bele šećerne table i 100ml slatke pavlake.

Punjenje: suve šljive bez koštica, oko 50grama mlevenih oraha, malo slatke pavlake i suvo grožđe.

Pirinač staviti u vodu da se kuva na uobičajeni način. Kada omekša i upije svu tečnost, skloniti sa ringle i staviti da se malo prohladi.

Želatin u prahu preliti sa 4 kašike hladne vode i ostaviti da nabubri.

Slatku pavlaku staviti u šerpicu, staviti na ringlu pa pred ključanje skloniti sa ringle, dodati želatin i izlomljenu čokoladu. Mešati dok se čokolada i želatin ne otope. Tada dodati topli pirinač i sve dobro izmešati. Malo prohladiti.

Dok se smesa hladi napuniti šljive: mlevene orahe pomešati sa suvim grožđem, izmešati, dodati malo slatke pavlake, tek toliko da se  smesa sjedini.

Trouglasti kalup obložiti providnom folijom, do trećine kalupa sipati smesu od pirinča, rasporediti punjene šljive, pa zaliti smesom od pirinča. Pokriti folijom i staviti u frižider na par sati. Najbolje je kada se kolač napravi uveče.

1-pirinač sa suvim šljivama5

Napomena:  kada se napravi smesa je ređa, ali tokom hlađenja stegne se i lako se seče.

***

Sutradan sam moj zong zi predstavila međunarodnoj komisiji u kojoj su bila i dva Kineza – Đun Vu i Van Van. Komisija je najpre komisijski ispraznila tacnu sa zong zijem, a zatim jednoglasno zaključila da je upravo pojedeni zong zi po ukusu veoma sličan originalnom zong ziju. Od Komisije sam dobila i preporuku da nastavim sa otkrivanjem zong zija i gastronomskih tajni koji on krije, a da će oni (Komisija) uvek biti spremni za saradnju, tj. degustaciju.

 

Priča o kolaču-Zong zi (2/3)

****

FESTIVAL ZMAJEVE BARKE

Festival zmajeve barke pada 5. dana, 5. Lunarnog meseca Kineskog kalendara. Na ovaj dan, sve porodice jedu „Zong zi“ (pošećereni pirinač obmotan liščem trske). Takođe je običaj da se kači pelin i nose „mirisne torbe“ napravljene od komada tkanine obmotane šarenim svilenim koncem.

A zašto se jede „Zong zi“?

Po predanju, to je u znak sećanja na Qu Yuana, visokorangiranog zvaničnika države Chu. Tokom perioda ratova (475-221 pre n.e.) svojim radom je znatno doprineo dobrobiti države.

A kako to obično biva, korumpirani sudski činovnici oklevetali su Qu Yuana sve dok nije otpušten iz službe od strane Kneza. Kasnije je prognan i živeo je kao lutalica. Međutim, kada je čuo da je zemlja okupirana, obuzet tugom, skočio je u reku Milou 5.dana 5.meseca.

U njegovu čast, narod države Chu, kao žrtvu,počeo je da baca pirinač u reku. Pošto su shvatili da ribe i račići jedu pirinač, počeli su da ga umotavaju u lišće trske i obmotavali ga svilenim koncem, pre nego što bi ga bacili u reku. Uz to kačili bi „Kalamis“ i pelin, dve medicinske biljke, na svoje kapije, što simbolizuje pobedu noža i mača nad zlom.

O KOLAČU

U Kini danas, po rečima gospodina Čang Jonga postoji 63 vrste pirinča. Pa kako onda izabrati pravi za pripremu kolača? Najbitnije je da je pirinač lepljiv, da bi masa bila kompaktna. Takođe po kineskoj tradiciji, u ovom kolaču mogu da se nađu samo četiri sastojka. Ni više, ni manje. To je obično urma koja se puni kandiranim voćem, zrnima pasulja, suvim grožđem, bademima, kikirikijem….

zz4

Što se tiče slane varijante: meso, usoljena jaja, kupus, šunka, morski plodovi….

zz2

Listovi trske, kukuruza ili bambusa se dobro operu, premažu uljem, saviju u obliku trougla, što možete pogledati ovde, stavi se kašika pirinča, tri sastojka po ukusu, pa ponovo pirinač. Listovi se lepo zaviju, uvežu kanapom, ne mora baš da bude svileni konac, i kuva u provreloj vodi oko pola sata.

zz3

 

A onda se uživa u neobičnim i različitim ukusima.