Archive | jun 2015

Lazanje bolonjeze

****

Sastojci: 500 grama kora za lazanje (kratko prokuvati u slanoj vodi), umak bolonjez, umak bešamel, 400 grama tvrdog sira(bilo koji), 80 grama rendanog parmezana, 200 grama mocarele.

Umak bolonjeze: 4 kašike maslinovog ulja, 800 grama mešanog mlevenog mesa, glavica luka, 1-2 šargarepe, 4 češnja belog luka, 2 kašike seckanog peršuna, kašičica bosiljka, 2 dcl crnog vina, 500 ml, pasiranog paradajza (ili pelat), 1 dcl mleka, vegeta, so, biber.

Umak bešamel: 80 grama maslaca, 80 grama brašna, 1,5 l mleka, 1/2  kašičice muskatnog oraščića, so i biber.

Priprema bolonjeza: Šargarepu izrendati, luk i beli luk iseckati. Staviti da se prži na maslinovom ulju. Posoliti, pobiberiti i pržiti dok povrće ne omekša (oko 10 minuta). Dodati meso, bosiljak i peršun i pržiti dok tečnost ne ispari. Stalno mešati (oko 20 minuta). Dodati vino i još malo prokuvati, pa dodati paradajz i dinstati još najmanje 20 minuta (što duže, to bolje). Pred sam kraj dodati mleko i prokuvati dok se sos ne poveže.

Umak bešamel: otopiti maslac, dodati brašno, promešati. Dodati orašče, so, biber, promešati pa dodati hladno mleko, malo po malo, stalno mešati.

Pekač premazati maslacem, pokriti dno slojem bešamela, staviti red testa, sloj bolonjeza, sloj rendanog tvrdog sira, posuti parmezanom, složiti listiće mocarele, pa preliti bešamelom. Opet red testa, bolonjeza, pa sirevi i tako sve dok ima materijala. Zadnji sloj testa preliti bešamelom i posuti rendanim sirom. Pokriti folijom i peći oko 60 minuta na 190 stepeni.  Pred kraj skinuti foliju i zapeći desetak minuta ili dok se ne dobije fina korica.

1-lazanja bolonjeze5

Karfiol sa sirom

****

….ili kako sam naterala decu da probaju karfiol.

Jednostavno za pripremu a veoma, veoma ukusno jelo koje možete poslužiti i kao prilog i kao toplo predjelo.

Sastojci: 2 manje (ili jedna veća) glavice karfiola, kriška sira, rendani kačkavalj (po ukusu za posipanje), 2-3 kašike krem sira, čaša kisele pavlake, 3 žumanca, malo margarina, vegeta po ukusu.
Karfiol očistiti i skuvati u slanoj vodi. Cvetove poređati u vatrostalnu posudu. Umutiti žumanca sa pavlakom, dodati sir, krem sir, i posoliti vegetom. Preliti preko karfiola. Posuti rendanim kačkavaljem i poređati listiće margarina.

1-DSCN1576

Peći na 200 stepeni oko 20 minuta.

1-karfiol sa sirom100

Za posne dane-sočivo

****

Sastojci: 2-3 šake sočiva, 1 glavica crnog luka, 2 šargarepe, 1 krompir, 2 češnja belog luka, suvi začin, biber, list lovora, 2 kašike pelata , malo maslinovog ulja, malo bosiljka.

Veče pre kuvanja potopiti sočivo u hladnu vodu. Sutradan procediti i naliti novu vodu (otprilike tri prsta prekriveno). Kuvati na umerenoj vatri sa lovorovim  listom i seckanim lukom oko sat vremena ili dok sočivo ne omekša. Zatim dodati krompir i šargarepu, sve isečeno na kocke, začiniti i kuvati dok povrće ne omekša. Na maslinovom ulju propržiti kratko beli luk, skloniti sa vatre i dodati paradajz pelat. Izmešati i dodati sočivu. Na kraju posuti bosiljkom, biberom i začiniti po želji sa još malo maslinovog ulja.

1-1-soc48divo

 

Upravljanje BLAM rizicima – 2. TEORIJSKE OSNOVE

*****

Teorija upravljanja rizicima, kao što je rečeno u uvodnom članku, kaže da shvatanje rizika, koji se mogu sresti u toku ostvarenja nekog cilja, može pomoći u preduzimanju mera ka sigurnijem ostvarenju cilja. Da bi se mogle preduzimati adekvatne mere, potrebno je najpre dobro definisati cilj, a zatim analizirati moguće rizike.

Odredjivanje cilja

Svaka dobra ideja ili namera pretvoriće se u katastrofu ako joj cilj nije jasno odredjen. Više je kriterijuma koji odredjuju cilj:

–  mora da bude jasno definisan, kako bi najpre Vi, znali šta TAČNO hoćete,

–  mora da bude ostvariv, tj. da ne bude u domenu mašte,

–  mora postojati jasan rok za realizaciju,

–  mora da bude merljiv na Vama prihvatljiv način

Da vidimo na primeru:

Cilj vam je da danas lepo ručate u restoranu. Naizgled deluje da su svi kriterijumi ispunjeni: definisali smo šta želimo, ostvarivo je uz pretpostvku da ovo niste poželeli praznog novčanika, rok je jasan, a Vaš osećaj za lepu hranu biće mera ostvarenja cilja. Stručnjaci će odmah prepoznati da cilj jeste definisan, ali ne i JASNO. Zbog čega? Velika je razlika u potencijalnoj blamaži koja zavisi od toga da li je reč o ekskluzivnom restoranu ili nekom običnom (sa kariranim stolnjacima). U ekskluzivnom restoranu:

преузимање (2)

–  pred Vama će biti više vrsta kašika, viljušaka, tanjira i tanjirića, čaša i čašica, za koje nećete znati čemu služe,

преузимање (3)

– jelovnik će biti na španskom, grčkom ili francuskom, pa ćete znati šta ste poručili tek kada jelo donesu pred Vas, a i tad je pitanje da li je to ono šta ste poručili,

преузимање (4)

U običnom restoranu:

–  na stolu je samo stolnjak, pribor se donosi u zavisnosti od porudžbine,

images (52)

–  kada zatražite MENI, konobar Vam kaže ‘Reci MENI, a ja znam šta ima u kuhinji.’

–  dobijate tanjir i kašiku, jer je danas na meniju kupus, pasulj i gulaš, a gulaš se može jesti i kašikom (savet konobara),

images (53)

–  moći ćete i da zapalite cigaretu posle ručka, jer Vas je konobar verovatno i poslužio sa cigaretom u ustima,

images (1)

U kom restoranu možete doživeti veću blamažu procenite sami. Suština je da samo jasno definisan cilj može dovesti do analize rizika blamaže.

Analiza rizika

Nakon jasno postavljenog cilja, teorija kaže da je sledeći korak analiza rizika kroz njihove dve osnovne komponente:

– verovatnoća da će se rizik pojaviti,

– uticaj na realizaciju cilja ako se rizik pojavi.

Verovatnoća pojave rizika, kada su blamaže u pitanju, poznata je već duže vreme. Iz Kalverdove logičke pretpostavke:

Sve verovatnoće su 50%. Ili će se stvar dogoditi ili neće.

 Sledio je:

 Grelbsov komentar Kolvardovih pretpostavki:

Verovatnoće su, međutim, 90% protiv Vas.

Primenjeno na blamaže, šanse da doživite blamažu su 90%, ili za one koji ne vole procente, u 9 od 10 situacija doživećete blamažu. Ovaj podatak bi pesimistu rasplakao, optimisti bi se ozarilo lice zbog onih 10% komocije, a sve nas izmedju obradovalo jer ne moramo da računamo procente. Znamo da je 90%.

Uticaj rizika blamaže na realizaciju cilja je zahtevan posao. Dobro treba proceniti kakve sve blamaže mogu nastupiti, a zatim uticaj svake od njih zacrtani cilj. Ne postoje šabloni koji bi olakšali analizu, već se morate sami potruditi da budete dovoljno analitični. Dozvoljeno je korišćenje papira, olovaka, flomastera, crtanje grafikona i dijagrama. Kada se izveštite i analiza postane rutinska, neće Vam biti potrebna nikakva pomagala.

Na prethodnom primeru uradimo malu analizu:

Moguće blamaže u ekskluzivnom restoranu:

– neću znati šta od pribora za šta služi,

images (49)

– neću znati šta da sipam u koju od čaša,

– ne razumem se u buke, kada mi konobar gurne čep pod nos,

– neću znati šta sam poručila dok jelo ne stigne,

– ne znam da li ću to uopšte moći da jedem,

– ne znam da li sam ponela dovoljno novca da platim.

Moguće blamaže u običnom restoranu (sa kariranim stolnjacima):

– neko će me videti da sam ovde jela.

Rakija_i_ovciji_sir

Ako uočite još neku šansu za blamažu, slobodno je pribeležite. Različit nam je senzibilitet na blamaže.

Odgovor na rizike
Planiranje odgovora na rizike je proces u kome tražimo mogućnosti i akcije pomoću kojih ćemo redukovati opasnosti po zacrtani cilj. Teoretski, nakon analize rizika uvek se možemo odlučiti za jednu od strategija:
1. izbegavanje rizika

Strategija izbjegavanja blamaže sastoji se u promeni neke od komponenti cilja kako bi se otklonio rizik (npr. odlažem odlazak u ekskluzivni restoran dok ne naučim kako se koristi pribor za jelo). Ova mera se koristi ako smo na vreme uočili postojanje rizika.
2. prebacivanje rizika

Strategija prebacivanja rizika sastoji se u tome da efekte rizika prebacite na treće lice. (npr. ako Vam ispadne komadić hrane na pod, nežno ga šutnete da bude bliže susednom stolu). Jasno je da rizik blamaže time nije uklonjen, ali je prebačen na nekog drugog.
3. ublažavanje rizika

Strategija ublažavanja rizika podrazumeva smanjenje efekata blamaže na prihvatljiv nivo (npr. zatražite, a zatim i prihvatite preporuku konobara u vezi jela. Ako je neiskusan ili naivan, pomisliće da mu stvarno verujete i neće posumnjati da Vam je meni ‘ nečitak’).

Ovim su obuhvaćene teorijske osnove upravljanja BLAM rizicima. Slede članci koji će detaljnije opisati neke konkretne slučajeve.
Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 3. PRIBOR ZA JELO