Archive | januar 2016

Torta za Helenu

****

1-WP_20151225_09_50_10_Pro
HIMNA OČEVA ŽENSKIH BEBA

Srce mi radosti ne štedi
Kad trepte dugini zraci
Naprotiv, krv mi se ledi
Kad prolaze dečaci.
Dečaci kao dečaci
Ne uzrujavaju mene,
Al` katkad od njih muškarci
Postanu – pa se žene.
Dugo se, dugo rešavaju,
Al` se na kraju venčavaju.
Krmci međ veknicama
Žene se sekicama.

Ah, negde, negde dečkic se igra;
Maze ga, hvale jezikom brzim
I razdraganim kao čigra –
A ja počinjem da ga mrzim.
To dete za mene bezimeno
Mrzim bestidno, neizmerno.
Taj mali neženja sto rano leže
I ne pomišlja da se veže,
Al` pre no što se kaže: šuga!
On će da ulovi ženu, iz cuga.

Kad god ugledam muško dete
Koje je uspavao sunčev sjaj,
Pobledim, valjda me razumete,
I upitam se: je l` to taj ?
Prvo će tražiti da mu odseku
Uvojke, pa da mu loptu daju,
Pa će da misli na svaku seku,
I na svetinju braka, na kraju.
Manuće loptu, na dati znak,
Kad samo baci oko na brak.
K`o mačor što bez miša vene,
Tako se oseća on bez žene.

Oh, negde on sisa prstić, što duže,
Il` mleko guta, stani-pani;
Obrazi su mu svilene ruže,
Zubi u desnima ututkani.
Al` kad se zubima naoruža,
I klokot mleka prestane, eto,
Porašće strnjika mesto ruža –
Čekajte samo još koje leto.
Čim proda nešto, napiše knjigu,
Ždraknuće vešto, ne ber`te brigu,
I uz halapljivi skok divlje zveri
Tražiće ruku moje kćeri.
Taj što mu pupu
Greju pelene –
Tražiće ruku
Moje HELENE!

Nek slatko vlaži pelene svoje –
Moje su misli zlokobne boje.
Taj Leongrinov embrion, ipak,
Dobiće, bogme, od mene šipak !
Jer, raspoviću tog ukakanka,
So ću da stavim umesto talka,
Zapapriću mu bocu sa mlekom,
Nakljukaću ga Kantom, Senekom,
Biber ću da mu sipam u usta,
Pesak u kašu, da bude gusta.
Kroz vatru i vodu nek misli odu
Njegove da traže drugi smer –
Nečiju drugu nek uzme kćer !

Pesma Ogdena Neša („Volta Vitmena u delirijumu“) u slobodnoj i razigranoj prevodilačkoj interpretaciji Dragoslava Andrića.

1-DSCN4304

Recept za tortu:

Koru za tortu napravite od 9 belanaca, dodajte 9 kašika šećera.  Potom dodajte 9 žumanaca,  4 kašike seckanih (ili mlevenih) oraha i 4 kašike brašna. Sve izmešajte i ispecite u okruglom plehu.

Napravite i rolat od 4 belanca umućenih sa 4 kašike šećera, dodajte žumanca, vrlo malo kakaa i 3 kašike brašna. Kada se rolat ohladi premažite ga filom od oraha. Rolat isecite na kriške.

Fil od oraha: Izmerite 250 grama oraha i poparite vrelim mlekom. Mleko polako dodajte u orahe da fil ne bi bio redak. Kada se fil dobro ohladi dodajte 100 gr. margarina umućenog  sa 2-3 kašike šećera u prahu.

Fil za tortu: Umutite mikserom 6 žumanca sa 6 kašika šećera. Dodajte 6 kašika brašna, jednu kašiku gustina. Razredite sa malo mleka pa zakuvajte u preostalih 600 ml mleka.Kada se ohladi dodajte u fil 200 gr. margarina umućenog  sa 4-5 kašika šećera u prahu.

Ohlađenu koru presecite na pola, nafilujte filom od oraha pa žutim filom. Poređajte kriške rolata. Preko rolata ponovo namažite žuti fil pa fil od oraha, pa kora.  Celu tortu premažite buter kremom. Tortu obložite fondanom i ukrasite po želji.

1-DSCN0391

 

 

 

Srećni nam izbori

****
Juče je, kao grom iz vedra neba, odjeknula već tri meseca očekivana vest o raspisivanju izbora. Stoički smo je primili, znajući da “kada bi izbori mogli nešto da promene, davno bi bili ukinuti”.
Kao i do sada, hrabro ćemo glasati za bolju budućnost, i, kao i do sada, to će rezultirati nepromenjenim stanjem.
Ima li ovde nečeg kontradiktornog? Dobri poznavaoci demokratije rekli bi odlučno ne, pozvavši se na Herodota.
O dometima demokratije postoje dijametralno suprotna mišljenja još od pojave te ideje. Herodot (484-425. p.n.e.) u svojoj Istoriji, navodi u jednoj raspravi dva suprotstavljena stava:
„Vlada naroda je i po imenu nešto najlepše na svetu i ona, pre svega, znači ravnopravnost za sve.“
i
„ Jako je pogrešno predlagati da se zavede vladavina naroda, jer nema ničega glupljeg ni obesnijeg nego što je neprosvećena gomila. Problem je utoliko veći, što kad je gomila na vlasti nemoguće je da najgori ne izbiju na površinu“.
I danas, 2500 godina posle Herodota ništa se nije promenilo. Politički vrhovi (vlast i opozicija, svejedno) zastupa prvu tezu, dok se svi mi, mi koji zaokružujemo na listiću, dvoumimo.
Nešto ne primećujemo pomenutu nam ravnopravnost.
Već 20 godina uočavamo ista lica za koja treba da glasamo.
Uočavamo decu bivših političara (da li se radi o naslednom pravu ili ’lebu bez motike?).
Uočavamo skok iz studentskih klupa u političare (bez znanja ičega o ičemu).
Uočavamo da što smo mi siromašniji, oni su bogatiji.
Pošto sve to dobro uočavamo, mirno očekujemo sledeće izbore. Serviraće nam razna “nova” obećanja o svetlijoj budućnosti i napretku, koja ćemo prihvatati na način koji je teško rečima opisati. Ali, verujem da bi ste se složili da nas ova slika simbolički najbolje prikazuje:

osećanje

 

Kako god da glasamo izbori će biti uspešni. Rezultat će biti koalicija, koja će garantovati uspešan razvoj društva, prosperitet i razvoj demokratije, kao što je bilo nakon svakih predhodnih izbora.
U svakom slučaju, kao i ranije, vlast i opozicija će međusobno lepo sarađivati, o našem trošku.
Pred nama će se lepo i sukobljavati, opet o našem trošku.
Još je Bernard Šo rekao da „demokratija upotrebljava izbore od strane nekompetentne većine, radi ustoličenja korumpirane manjine”.
***
Sve ovo sam napisala u želji da se opustite. Jer, nisam Vam rekla ništa novo niti nepoznato.