Archive | april 2017

U kuhinji-Sarmice od zelja

****

Zbog svog specifičnog mirisa i ukusa zelje se ili voli ili ne voli. Ova dva recepta su za sve Vas koji volite ovakve „klasike“.

Fil: očistite glavicu luka, sitno isecite i propržite na ulju. Dodajte 300-400 grama mlevenog mesa, prodinstajte, dodajte pola šolje (opranog) pirinča. Posolite suvim začinom, pobiberite po ukusu i dodajte kašičicu aleve paprike. Sve dobro promešajte a kada se fil prohladi dodajte jedno celo jaje i sve dobro izmešajte.

Zelje očistite od drški i zadebljanja, operite i prelijte vrelom vodom. Posle nekoliko trenutaka ocedite vodu pa nalijte hladnom vodom. Listove pažljivo odvajajte, stavljajte po kašičicu-dve  fila na sredinu i zavijajte sarmice. Ako su listovi mali stavljajte po dva lista. Sarmice ređajte u širu šerpu tako da sve stanu u jedan red. Nalijte vodom da ogrezne i kuvajte na tihoj vatri oko pola sata.

Kada su skoro gotove napravite zapršku od ulja, brašna i malo crvene paprike i prelijte sarmice. Ne mešajte već samo prodrmajte šerpu. Kuvajte još koji minut.

Uz sarmice  obavezno poslužite kiselo mleko.

***

Dve vezice zelja očistite od drški, operite i prelijte  vrelom vodom. Zatim zelje prebacite u hladnu vodu.

Na  malo ulja izdinstajte glavicu luka, dodajte oceđeno i isečeno zelje. Sve kratko propržite. Dodajte kašiku brašna, kašičicu aleve paprike i nalijte sa 1,5 litara vode. Pobiberite i posolite suvim začinom. Ostavite da se kuva desetak minuta. Pred kraj kuvanja u čorbu dodajte jedno žumance umućeno sa kašikom kisele pavlake ili dodajte kašiku freš krema.

Čorbu služite sa kiselim mlekom ili kiselom pavlakom.

FREŠ KREM

Mala tajna Francuskih kuvara

Šolja: 2,5 dl

Šolja neutralne pavlake, 2 kašike tečnog jogurta.

Umutiti žicom pavlaku i jogurt. Dobro zatvoriti i držati na sobnoj temperaturi 8-12 sati. Masa bi trebalo da postane gusta. Staviti u frižider i koristiti za čorbe ili neki dobar sos.

 

U frižideru može da stoji 7-10 dana.

Smederevska tvrdjava-kapija večnosti

****

Istorija u dve-tri reči…

Smederevska tvrđava je podignuta na ušću reke Jezave u Dunav sa namerom da bude prestonica Srbije, tvrđava koja će odoleti turskim napadima i utvrđeni dvor despota Đurađa Brankovića. Zidana je od 1428. do 1453.

Prema jednom mitu, Đurađova supruga Jerina odlučila je da se zida Smederevo baš tu gde je sazidano, zato što divlje guske, koje bi tu sletale, više odatle nisu odlazile. Jerini je to bilo dovoljno obrazloženje i zidanje je moglo da počne.

Pokušavam da razumem i Jerinu i guske, zamišljajući slike pejzaža pre nego što je išta ovde izgrađeno.

A možda samo romantično gledam na to vreme.

Tvrđava je trougaone osnove i čine je Mali i Veliki grad. Mali je imao dvostruke bedeme ojačane sa šest kula, a štitili su ga Dunav, Jezava i rov ispunjen vodom sa treće strane.

Posebna pažnja bila je posvećena kopnenoj strani, pa su tu bedeme spajale četiri kule visoke do 25 metara sa nizom topovskih otvora. Pored nje je bio sporedni izlaz koji je despotu Đurđu omogućavao sigurnu odstupnicu ka Dunavu u slučaju da i Glavna kula, poslednja linija odbrane, padne u ruke neprijatelju. U središtu dvorišta Malog grada bio je bunar, a uz dunavski bedem sazidana je reprezentativna palata sa četiri velike bifore i salom na spratu.

Stambeni deo dvora bio je u posebnoj kamenoj zgradi.

Iste godine kad je podignut najveći deo Velikog grada, 1439, sultan Murat II je osvojio Smederevo.

Inače Murat je bio zet  Đurađa Brankovića, jer mu Đurađ dade svoju ćerku Maru za ženu.

Tek toliko o rodbini.

Turci su napustili Smederevo 1867. godine i tvrđava je do kraja XIX veka bila dobro očuvana. Međutim, teško je stradala 5 juna 1941. godine kada je eksplodirao magacin municije smešten u tvrđavi.

Krajem prošlog veka obnovljen je značajan deo arhitektonskog kompleksa: restaurirani su objekti Malog grada, gradski bedemi i spoljašnji odbrambeni zid, rekonstruisana je kula na uglu Jezavskog i Varoškog bedema, i do danas su urađena obimna arheološka istraživanja.

Prostor Smederevske tvrđave koristi se i za sajamske potrebe tokom Smederevske jeseni, kao i ekskluzivni prostor za muzičko-scenske događaje.

U planu je, naravno, sveobuhvatna obnova, koja bi omogućila adekvatno korišćenje Smederevske tvrđave. Možda će ta planirana obnova otkriti i da li ima istine u legendama o Jerininom blagu zakopanom u lagumima ispod Smedereva.

Narodno predanje kazuje da je Smederevsku tvrđavu zidala Jerina, Prokleta Jerina iz narodnih pesama, inače Irina Kantakuzin, vizantijska princeza udata za Đurađa Brankovića. Legenda tvrdi da je Smederevo sazidala tako što je terala narod na kuluk.

Svašta je još ‘prikačeno’ Jerini.

Tek toliko o ‘ženi u vlasti’ u srednjem veku.

Ima li danas suštinske razlike?!?

 

O klupama…

****

Sve što čujem sačuvam za sebe,

Zato imam preporuke sjajne,

U mom krilu pričaju se priče,

U mom krilu šapuću se tajne.

Kada bi samo mogle da govore. Sigurna sam da bi tu bilo mnogo lepih a i onih tužnih priča ispričano. Svaka od njih ima nešto svoje, nešto po čemu se pamti. Bilo da je to poneko urezano ime, datum za nezaborav ili srce…

Ova pamti priče iz prošloga veka…

Mala klupa u šumi, umornog putnika čeka…

Ona,  koja svojim oblikom prolaznike zbuni …

Koliko li se samo naslušala ribolovačkih priča….

Ima i onih koji više vole točkove na svojim klupama…

Klupa jednosed, što za usamljene, što za namćore…

Ima i veselijih tema….

A i onih malo romantičnijih…

Ipak najviše pažnje privukla mi je ova. Odnosno katanac na klupi. Kakvu li ona priču skriva?

 

I da završimo priču  o klupama jednim citatom:

„Presto je samo klupa pokrivena svilom“.  Napoleon Bonaparta