Archive | april 2018

Reka Vrelo-Perućac

****

Biser Podrinja-jedna od najlepših reka Srbije

U podnožju planine Tare na nadmorskoj visini od 234m izvire reka sa izuzetno bistrom vodom. Dužina reke, od izvorišta do vodopada visine 10m kojim se reka uliva u Drinu, je 365m. Zato je zovu i reka Godina.

Iako je jedna od najkraćih reka u Evropi, po svojoj lepoti ne zaostaje nimalo za mnogo većim i uređenijim rekama.

 

 

 

 

 

Заовинско језеро-Перућац

****

И тако педесетак километара вијугавим путевима по Тари, од Раче ка Митровцу, мало серпентинама навише, мало серпентинама наниже. Ужитак у погледу на пејзаже и блага дрхтавица при сусретању и мимоилажењу са камиoнима натоварених балванима.

Да не помињем навигаторку из моје навигације- „идите 100 метара право а онда продужите … право“ и тако безброј пута, као да не знам да пратим пут, или пак „за сто метара идите мало десно“,  а за 100 метaра серпентина као лакат.

Језеро Заовине. Кажу да је у њему вода из Дрине. Прво помислим да је шала, а онда ми лепо објаснише: Jeзeрo Зaoвинe је нa 840m нaдмoрскe висинe и прeдстaвљa aкумулaциjу рeвeрзибилнe хидрoeлeктрaнe Бајина Башта и сa jeзeрoм Пeрућaц je пoвeзaнo тунeлoм. (Овим је пoтврђено прeдскaзaњe слaвних Taрaбићa из 19. вeкa дa ћe рeкa Дринa пoтeћи уз Taру). Jeзeрo дoпуњуjу двa пoтoкa Кoњскa рeкa и Бeли Рзaв.
У случajу нискoг вoдoстaja рeкe Дринe jeзeрo сe прaзни и пoкрeћe турбинe хидрoeлeктрaнe дoк у случajу вишкa вoдe и пoплaвних тaлaсa вoдa сe пумпa вeртикaлнo у Зaoвинскo jeзeрo. Збoг тoгa нивo jeзeрa дoстa oсцилуje.

Враћам се у Митровац до раскрснице ка Перућцу. Моја навигација не показује да тај пут уопште постоји. Тек када сам њим кренула, навигаторка из моје навигације „прерачунава путању“ и показује ми да је до Перућца 12 километара. Баш сам се обрадовала – боље 12, него 50 назад преко Таре. Прва два–три километра уживање, широк пут са благим нагибом. А када је нагиб постао стрмији и када сам погледала преко десног рамена -ноге су ми се одузеле. Дрина је изгледала као нит конца, а језеро Перућац како мала грудвица истог тог конца.

Са деснe коловозне траке побегла сам на леву и полако сам возила, приљубљена уз Тару. Тек када сам прешла добру трећину силаска низ Тару застала сам да мало фотографишем крајолик:

Ови тренуци су ме опустили. Циркулација се вратила и ноге су престале да трну. За десетак минута била сам у Перућцу. А у Перућцу – десно од пута, на око 300 метара, литице Таре, а лево на око 50 метара Дрина. А између Таре и Дрине река… али то је посебна прича.

 

Vikend na Tari

****

Iako u jednom od prethodnih postova obećah da me planine više videti neće i da ću se okrenuti ka Vojvodini ravnoj, ne uspeh da odolim iskušenju i ponudi da vikend provedem na jednoj od najlepših planina Srbije. Više o Tari možete pročitati ovde.

Prvo zaustavljanje je u podnožju Tare, u prelepoj Bajinoj Bašti, pored čuvene „Kućice na steni“.

Kao i svaki planinski uspon i ovde Vas očekuju serpentine sve do Mitrovca koji se nalazi na 1080m nadmorske visine.

Odluka da se ne vraćamo istim putem, već da krenemo prema jezeru Zaovina, pokazala se kao pun pogodak. O jezeru, Drini i Perućcu u sledećem postu.