Archive | februar 2019

Špartanjem po Srbiji-Manastir Blagoveštenje

****

Strme litice Vukana sa jedne i padina Ježevca sa druge strane bile su inspiracija Despotu Stefanu Lazareviću da krajem 14. veka, u steni sazida jedan od najlepših manastira u Braničevskom okrugu. Do njega se, u to vreme, jako teško dolazilo jer je jedini put vodio kroz klisuru uz samu reku Mlavu.

Kao i mnoge crkve i manastiri,i manastir Blagoveštenje porušen je od strane turske vojske krajem 17. veka.

Sa puta, koji vodi od Petrovca ka Žagubici, danas se vide samo ostaci, odnosno deo zidina, nekada najlepšeg manastira ovog kraja.

A sad prijatno…

****

A sad prijatno, lepo ručaj i zapamti ovaj ručak. Jer, pečena rebarca, restovan krompir, šopska salata i baklava neće se skoro videte na ovom stolu.

Naime, voljeni moj, pošto već godinama radiš u raznim telima na evropskim integracijama i ja ću početi da poštujem Evropske direktive, Evropske preporuke, draft verzije Evropskih normativa, kao i ostale Evropske propise na putu priključivanja i harmonizacije. To  znači da je sutra za ručak pečeni batak, ali ne običan, već sa sertifikatom da je proizveden po Direktivi za human uzgoj kokošaka, minut pire i  u skladu sa normativom, 15 grama senfa.

Onaj džak sa krompirom iz Ivanjice, koji si doneo iz Sopota od kuma Milenka, možeš slobodno da mu vratiš, jer su prilično kvrgavi i potpuno odstupaju od Direktive o normalizovanju oblika krompira. Pitaš za doručak. E ovako, dve kriške raženog hleba, dva meko kuvana jajeta, ali ona koja imaju žig da ih je snela kokoška prema Direktivi o sedativima protiv bolnog nošenja jaja i šoljom zdravog mleka, tj. pomuženog od krava u skladu sa Direktivom o sprečavanju stresa i sablažnjavanja kod krava pri muži. Šta? Kad će sarma?

Pa kad stigne direktiva o sarmi. A pošto smo recept preuzeli od Turaka, a oni su već pedest godina kandidati za ulazak u Evropu, možeš da zamisliš kada će biti doneta ta direktiva. A znaš li zašto su Turci pola veka kandidati? I zašto će biti još pola veka? Zato što će razne Evropske komisije putovati u Tursku, da kao pomognu Turcima oko priključenja, a ustvari idu da se najedu k’o ljudi. Pa i ti si mi pričao da kada dođu iz Zapadne Evrope na neke sastanke, jedu k’o sumanuti, k’o pobegli od gladi.

I kod nas će trajati pridruživanje, samo da bi se evropejci najeli. A zašto su Bugarsku i Rumuniju priključili za mesec dana – tamo nije bilo šta da se pojede, pa nisu mogli da formiraju Komisije, jer niko nije hteo da putuje kod njih.

Elem, večera! Prema direktivi o konzumiranju zeleniša i crveniša- porcija sitno seckanog kupusa, šargarepe i cvekle, i to samo do 6 sati uveče, jer se posle šest ne jede, po Direktivi o sprečavanju noćnog brektanja i podrigivanja. Nemoj da se ljutiš, nasmejala sam se na pomisao o Direktivi o pihtijama ili pečenoj prasetini.

To ćeš videti tek u sledećem veku.

E, tako. Do danas sam se otimala, ali sada ti se priključujem na putu ka Evropi. Da razgovaramo ravnopravno. Ti bi u Evropu ali da jedeš na srpski način?  Ma ne biva to, mili moj! Sada ćeš da upoznaš svakodnevnu Evropu. Nazovi ovo slobodno Srpskim otrežnjivačem uz  prilagođavanje Evropskim direktivama.

O ovome možemo ponovo da porazgovaramo za 72 sata. Čini mi se da će biti dovoljno da shvatiš da bežati od svojih korena prilično zaboli kada dođe do trežnjenja.

Počinjemo od hrane…