Arhive

Zong zi na moj način (3/3)

****

Moj pokušaj da napravim zong zi uključio je elemente nacionalne kuhinje – prvo, odlučila sam se za šljivu, kao nacionalni slatkiš za jelo i piće, i drugo, bez umotavanja slatkiša u lišće.

 

RECEPT

Sastojci: 100 grama kočanskog pirinča okruglog zrna, 400ml vode za kuvanje pirinča, kesica želatina, 100 grama bele šećerne table i 100ml slatke pavlake.

Punjenje: suve šljive bez koštica, oko 50grama mlevenih oraha, malo slatke pavlake i suvo grožđe.

Pirinač staviti u vodu da se kuva na uobičajeni način. Kada omekša i upije svu tečnost, skloniti sa ringle i staviti da se malo prohladi.

Želatin u prahu preliti sa 4 kašike hladne vode i ostaviti da nabubri.

Slatku pavlaku staviti u šerpicu, staviti na ringlu pa pred ključanje skloniti sa ringle, dodati želatin i izlomljenu čokoladu. Mešati dok se čokolada i želatin ne otope. Tada dodati topli pirinač i sve dobro izmešati. Malo prohladiti.

Dok se smesa hladi napuniti šljive: mlevene orahe pomešati sa suvim grožđem, izmešati, dodati malo slatke pavlake, tek toliko da se  smesa sjedini.

Trouglasti kalup obložiti providnom folijom, do trećine kalupa sipati smesu od pirinča, rasporediti punjene šljive, pa zaliti smesom od pirinča. Pokriti folijom i staviti u frižider na par sati. Najbolje je kada se kolač napravi uveče.

1-pirinač sa suvim šljivama5

Napomena:  kada se napravi smesa je ređa, ali tokom hlađenja stegne se i lako se seče.

***

Sutradan sam moj zong zi predstavila međunarodnoj komisiji u kojoj su bila i dva Kineza – Đun Vu i Van Van. Komisija je najpre komisijski ispraznila tacnu sa zong zijem, a zatim jednoglasno zaključila da je upravo pojedeni zong zi po ukusu veoma sličan originalnom zong ziju. Od Komisije sam dobila i preporuku da nastavim sa otkrivanjem zong zija i gastronomskih tajni koji on krije, a da će oni (Komisija) uvek biti spremni za saradnju, tj. degustaciju.

 

Priča o kolaču-Zong zi (2/3)

****

FESTIVAL ZMAJEVE BARKE

Festival zmajeve barke pada 5. dana, 5. Lunarnog meseca Kineskog kalendara. Na ovaj dan, sve porodice jedu „Zong zi“ (pošećereni pirinač obmotan liščem trske). Takođe je običaj da se kači pelin i nose „mirisne torbe“ napravljene od komada tkanine obmotane šarenim svilenim koncem.

A zašto se jede „Zong zi“?

Po predanju, to je u znak sećanja na Qu Yuana, visokorangiranog zvaničnika države Chu. Tokom perioda ratova (475-221 pre n.e.) svojim radom je znatno doprineo dobrobiti države.

A kako to obično biva, korumpirani sudski činovnici oklevetali su Qu Yuana sve dok nije otpušten iz službe od strane Kneza. Kasnije je prognan i živeo je kao lutalica. Međutim, kada je čuo da je zemlja okupirana, obuzet tugom, skočio je u reku Milou 5.dana 5.meseca.

U njegovu čast, narod države Chu, kao žrtvu,počeo je da baca pirinač u reku. Pošto su shvatili da ribe i račići jedu pirinač, počeli su da ga umotavaju u lišće trske i obmotavali ga svilenim koncem, pre nego što bi ga bacili u reku. Uz to kačili bi „Kalamis“ i pelin, dve medicinske biljke, na svoje kapije, što simbolizuje pobedu noža i mača nad zlom.

O KOLAČU

U Kini danas, po rečima gospodina Čang Jonga postoji 63 vrste pirinča. Pa kako onda izabrati pravi za pripremu kolača? Najbitnije je da je pirinač lepljiv, da bi masa bila kompaktna. Takođe po kineskoj tradiciji, u ovom kolaču mogu da se nađu samo četiri sastojka. Ni više, ni manje. To je obično urma koja se puni kandiranim voćem, zrnima pasulja, suvim grožđem, bademima, kikirikijem….

zz4

Što se tiče slane varijante: meso, usoljena jaja, kupus, šunka, morski plodovi….

zz2

Listovi trske, kukuruza ili bambusa se dobro operu, premažu uljem, saviju u obliku trougla, što možete pogledati ovde, stavi se kašika pirinča, tri sastojka po ukusu, pa ponovo pirinač. Listovi se lepo zaviju, uvežu kanapom, ne mora baš da bude svileni konac, i kuva u provreloj vodi oko pola sata.

zz3

 

A onda se uživa u neobičnim i različitim ukusima.

 

 

Zong zi (1/3)

****

Uoči jutarnjeg sasatanka 02.06.2014. gospodin Huang nam je dao po jedan vakumiran paketić. Radimo već tri meseca zajedno na ovom gradilištu, već smo čašćavali jedni druge, ali ovo je bilo prvi put da dobijamo ovakav poklon. Posebno je bilo začuđujuće da nam je gospodin Huang podelio paketiće kao da je to nešto sasvim uobičajeno. To je još više pobudilo našu znatiželju, tako da je na desetak upitnih pogleda gospodin Huang rekao:

„Danas je veliki festival (praznik) u Kini, a, pokazujući na paketić, to je poslastica koja se tradicionalno poklanja na ovaj dan. Potrebno je samo da ga stavite desetak minuta u vrelu vodu i –uživajte. Sutra mi recite kako vam se svidelo.“

Po dolasku sa posla, paketić smo porodično otvorili uz dozu mističnosti. U njemu su bila dva zavežljajčića, veličine dečije pesnice, umotana u list kukuruza i uvezana  tankim kanapom. Ovo je bio moj prvi susret sa tako upakovanom poslasticom. Nakon kuvanja u vreloj vodi, razvezivanja i razmotavanja lista kukuruznog, pojavila se pirinčana grudvica.

1-kineski slatkiši6

U duhu tradicionalne hradrosti svog naroda, prva sam probala poslasticu. U sredini pirinčane grudvice nalazila se  i loptica od nečega što nisam mogla da prepoznam, ali u svakom slučaju ukusno i lepo. Kako sam jedan kolač pojela, a da ne bi ispala previše alava, rekoh ukućanima kako i nije nešto posebno, te da, ako neće i ne moraju da probaju. Pročitali su me odmah, valjda i zato što se ovakva situacija nije sada prvi put desila. Elem, podeliše drugu pirinčanu grudvicu, pohvalno se izraziše o ukusu, a sve gledajući me nekako …. I dadoše mi dva zadatka: da saznam šta smo jeli i da saznam o kakvom je prazniku reč.

Na prvi pogled dva laka zadatka, a u stvarnosti… U cilju razumevanja između Kineza i nas su prevodioci (i prevodilice), pa su razgovori često usporeni, zbog traženja pravih reči i izraza. Zatim, kineska posada je muška, pa priča o sastojcima u nekom receptu je tragikomična. I ne manje značajno, vreme je na gradilištu tako isplanirano, da i nema nekih trenutaka kada se može razgovarati o neobaveznim stvarima. U svakom slučaju, trebalo je da prođe više od mesec dana da saznam dovoljno i o poslastici i o prazniku.

Sada ću vam samo reći da se praznik naziva „festival zmajeve barke“, a poslastica „zong zi“. U stvari „zong zi“ se piše, ne prevodi se (nema prevod), a izgovara se „čong ʤ“, gde se „g“ baš i ne čuje, a „ʤ“ je glas između „c“ i „z“, a ima ga u crnogorskom i albanskom jeziku.

Malo lomite jezik dok spremam nastavak ove priče.