Arhive

Upravljanje BLAM rizicima – 4. ODLAZAK U GOSTE

******

Uvod

Gostoljubivost naroda Balkana naširoko je poznata. O tome piše i svetska štampa, što je jedna od retkih lepih informacija vezana za nas. Nama je i to dovoljno. I ova idilična priča o gostoprimstvu, kao i svaka idilična priča, ima svoje začkoljice. Začkoljica je nežna reč iza koje se krije drama koju možete da doživite u gostima.

Rizici blamaže u gostima su tako izraženi, da je nemoguće napraviti ni brošuru za njihovo otklanjanje. Ovaj članak će posvetiti pažnju samo nekim rizicima, bukvalno vezanim za odlazak u goste. Univerzalni rizici, tipa isflekati garderobu, pukla štikla, otpalo dugme, i slični, ovde neće biti razmatrani. Ovi blamovi se dešavaju i u gostima, ali i bilo gde drugde gde ste obučeni i obuveni, ili jednostavnije, ne dešavaju se samo kada ste u kadi ili pod tušem.

Rizici blamaže

Pozvani ste kod prijatelja na rodjendan, ručak, večeru, godišnjicu… Potrošite sate da se lepo sredite i obučete, muža centrirate kravatom na dve simetrične polovine, kad tamo… svi u havaji košuljicama, haljecima, pantalonicama …

U zemlju da propadnete. A to je lakši blam. Teži je kada Vi dodjete u haljetku s mužem u štampanoj majici i trofrtaljkama, a zateknete kamernu atmosferu. Pogledate; svi obučeni kao i vi u drugoj rečenici ovog pasusa. Još kada vidite roze kravate (one su sada hit, a zašto, nemam pojma) znate da će blamaža biti vrhunska. Pošto zemlja neće da se otvori, tu ste da blamažu stoički preživite.

Pozvani ste kod prijatelja na rodjendan, ručak, večeru, godišnjicu… Potrošite sate tražeći adekvatan poklon. Muž, normalno, ili neće time da se opterećuje, ili pak podje sa Vama, ali ne ulazi u radnje, već vas čeka napolju i puši. Na kraju, iscrpljeni, izabrali ste i kupili nešto, zašta se nadate da će obradovati Vaše domaćine. A kada predate poklon, uz obavezno: ’Baš vam hvala. Niste trebali da se trošite.’, sledi neki od potencijanih dodatnih komentara:

‘ Kakav divan sat. Baš sam pričala mužu da možemo časovničarsku radnju da otvorimo, koliko satova imamo.’

‘ Kakav divan mikser. Ne moram da brinem ako mi se pokvari neki od ona četiri.’

Posle takvih komentara ostaje Vam samo da progutate knedlu. Ako se kasnije i Vaš muž uključi komentarom:’ Al’ umeš da izabereš poklon!’, polako krene para da Vam izbija iz ušiju.

Pozvani ste kod prijatelja na rodjendan, ručak, večeru, godišnjicu… Dobro poznajete domaćine i očekujete dobru hranu. Krećete polugladni s motivom da ne preopteretite stomak. I šta se dešava. Ručak ili večera, svejedno, kasniće dva-tri sata, jer jedan važan gost kasni, a bez njega ne počinje ništa. Stomak radi, pa zvuk krčanja creva pokušavate da prigušite kašljucanjem. Važan gost stiže, pa domaćin objavljuje da je, shodno trendovima, a ganut sudbinom naroda Jemena, angažovao jemenskog kuvara da spremi večeru. Trenutak kada se rastužite, jer ništa od predjela, rinflajža, supe, podvarka, pečenja, salate, torte. Jedete hranu novih ukusa, koje bi rado probali, ali kada niste gladni. A organizam traži standardnu hranu. I nigde hleba, da bar prevarite stomak.

I dok prebirate po tanjiru, pogledate prema mužu i oblije Vas hladan znoj. On se raspojasao, dobacuje devojkama i pokušava da se popne na sto. A zašto? Ako Vaš muž voli da popije, to znate i Vi, znaju i Vaši prijatelji i njegovo ponašanje je predvidljivo.

Ako vam je muž ’slab’ na piću, a dodjete gladni, dovoljno je piće-dva da ga opiju. I pošto mu je to stanje strano, izgubiće kontrolu i povučen dogadjajima, radiće svašta. Normalno, svašta što ne bi trebalo. Vama ostaje samo da nadjete miran kutak, pa pošto zemlja neće sama da se otvori da u nju propadnete, pokušate rukama da je kopate, ne bi li se otvorila.

Otklanjanje i ublažavanje rizika

Radikalna mera, kojom otklanjate rizike blamaže u gostima je – ne ići u goste. Normalno, to je neprihvatljiva mera, jer nema razloga da se isključite iz društva i uskratite sebi potencijalno prijatne trenutke. Pogledajmo mere koje se mogu sprovesti:

– Uvek pitajte domaćine u vezi garderobe. Kada Vam kažu da li je planirana opuštenija ili zvaničnija garderoba, postupite obrnuto. Ne zato što žele da se kod njih izblamirate. Nikako. Koliko ste Vi izloženi rizicima blamaže kao gost, toliko su, ako ne i više, i oni izloženi kao domaćini. Kako je verovatnoća blamaže 90% (videti u TEORIJSKIM OSNOVAMA), njihova želja da dogadjaj bude zvaničniji pretvoriće se u lakrdiju, i obrnuto, želja za opuštenim druženjem u akademski skup. Znajući to, obucite se suprotno njihovim željama i veća je šansa da ćete se uklopiti u ambijent;

– Kupovinu poklona prepustite mužu. Nadjite neki razlog za zauzetost (npr. morate kod frizera). Budite uporni. Kada dodjete u goste i pozdravite se sa domaćinima, odmah uočite neku prijateljicu koju dugo niste videli i krenite ka njoj. Prepustite mužu da sluša prateće komentare o poklonu. I budite sigurni da od njega nećete čuti nikakav dodatni i zajedljivi komentar;

– Dobro jedite pre nego što podjete. Ne toliko zbog Vas, jer rizik blamaže zbog krčanja creva i malaksalosti uvek možete ublažiti pričom o stomačnim problemima, vrućini ili prošlonedeljnoj prehladi. Važnije je, nahranite muža, da se ne bi od dve čašice obeznanio. Interesantni su komentari koji prate takve situacije. Ka njemu bi išli komentari: ‘pravi veseljak’, ‘al’ se opustio, svaka mu čast’, ‘ovaj zna zašto živi’, a ka Vama: ‘mučenica’, ‘jadan joj je život pored njega’, ‘ jadnica, ne bila u njenoj koži’,…

Preduzimajući ove mere možete opuštenije da krenete u goste. Rekoh opuštenije, a ne baš opušteno, jer vas vrebaju i univerzalni rizici, pomenuti na početku članka.

*****

Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 5. DOLAZE GOSTI

Upravljanje BLAM rizicima – 3. PRIBOR ZA JELO

****

Uvod

Nekada davno ljudi su jeli prstima, bilo prinoseći hranu ustima, bilo držeći je dok zubima grizu.

images-91

Pošto, sasvim prirodno, imamo savršenu koordinaciju prstiju, proces hranjenja je tekao bez ikakvih frustracija.

Onda je svet počeo da izmišlja pribor za jelo, koji je, po (naopakom) idejnom rešenju, trebalo da olakša proces hranjenja. Naopako je, jer zameniti prste alatima na poslovima koje prsti obave efikasnije je suludo. Primer 1: Da li Vam je lepše pomfrit bockati viljuškom ili jesti prstima?

1-iz-rerne1

Primer 2: Da li Vam je lakše jednu trešnju sa tanjirića uzeti prstima, ili je ’pecati’ kašičicom?

tresnje-480x266

Drugi mogući (naopaki) razlog za uvodjenje pribora za jelo je higijena. On je manje verovatan, jer tada reč higijena nije ni postojala, a besmislen je i sada, u 21. veku. Pogledate li katkad Mišićevu i Remzijevu emisiju o restoranima na televiziji? Uočili ste i Vi nehigijenu u restoranima do dolaska imenovanih, kao i pipkanje hrane dok se aranžira na tanjiru. Kako li je u restoranima koje nisu posetili, a i onima koje su posetili, a te emisije neće ni biti prikazane? A sada treba da pretpostavimo da je pribor za jelo čistiji od mojih prstiju?

11707645_987489977947969_3351420780898378298_n

Toliko o higijeni, za sada.

Istorijat

Uvodjenjem pribora za jelo počela je drama svetskih razmera, na koju su bile različite reakcije:

a. Neki od naroda odmah su se, videvši pribor, nasmejali, te odbacili novotariju i nastavili da se hrane prstima. To je karakteristično za neke narode Afrike, Amazonije i Polinezije.

b. Reakcija velikog kineskog naroda bila je potpuno drugačija i u svakom slučaju revolucionarna. Mudri vladari Kine uočili su odmah kolike bi patnje narodu donela upotreba ovakvog pribor za jelo. Sledila je direktiva da se hrana mora spremati tako, da je dovoljno koristiti kao pribor dva tanka štapića.

1-dscn3619

Rezultati su bili epohalni. Najpre su ih prihvatili narodi Indokine, a odavno su se proširili po celom svetu. Reč je o ukusnim, aromatičnim i raznovrsnim jelima, i što je najvažnije, tako pripremljenim, da Vam nikakvi noževi nisu potrebni.

10600412_1570068636540081_1231850285511756282_n

Kineski narod je lako savladao upotrebu štapića, tako da se bez stresa mogao posvetiti čarima kuhinje. Pojam korišćenja noža za stolom, ili nabadanja na viljušku, je, gledano očima Kineza, maltene divljaštvo.

Uzgred, na internetu se mogu naći uputstva za učenje upotrebe štapića. Ako i ne znate da ih koristite, slobodno svratite u kineski restoran. Kineski narod je tolerantan, pa možete da koristite pribor koji znate da koristite. Želja im je da uživate u njihovoj kuhinji, bez stresa zbog pribora.

c. Ostatak sveta se prihvatio pribora za jelo, smatrajući ga ili Božjom voljom ili Božjom kaznom. Počev od detinjstva, batine i suze pratile su prve pokušaje dece širom sveta u korišćenju kašika, viljušaka i noževa. Koliko je dece odbijalo da jede, podsvesno bežeći od frustracije koju nosi upotreba pribora za jelo.

%d0%bf%d1%80%d0%b5%d1%83%d0%b7%d0%b8%d0%bc%d0%b0%d1%9a%d0%b5-12

Ja se i sada rastužim kada moram da koristim pribor za nešto što bih radje prstima uzela. Npr. ranije pomenuti pomfrit, a ništa manje tužna nisam kada palačinku moram da seckam nožem i viljuškom. No, šta je tu je.

Zvanično, približno po jedna trećina čovečanstva primenjuje jednu od navedene tri metode. Nezvanično, dve trećine koriste svaku priliku da koriste prvu metodu, istu onu koja prva trećina redovno koristi. I Vama su se sigurno ukućani obraćali rečima : ’Mogu li ovo da štrpnem prstima?’. Ne znaju da kucaju na otvorena vrata.

Rizici blamaže

Bez obzira koliko ste vešti u korišćenju pribora za jelo, blamaža je nezaobilazna u slučaju:

–          nedovoljno pripremljenog jela, tako da, zbog tvrdoće, ne možete da odsečete parče,

–          tupog escajga, tako ne možete da presečete ni barenu šargarepu,

–          hvatanja loptastih tela (trešnje, višnje, maslinke) kašičicom.

Šta se može desiti?

Višeminutno preznojavanje, dok stružete nožem po komadu mesa ili pice, u cilju odvajanja jednog parčeta, biće uočljivo ne samo za vašim stolom, već i za susednim. Uočićete sa svih strana poglede sablažnjavanja. Još ako slučajno, u toj bici, neki komad isklizne i padne na pod, čućete mrmljanje uz navedene poglede. Možete, sa velikom sigurnošću, da pretpostavite šta šapuću. Isto bi se desilo, ako bi i neko od, kašičicom neuhvatljivih, loptastih tela palo na pod.

Sad mislite, ako niko ne primeti da je palo na pod, mogu da šutnem pod susedni sto. To je dobra ideja i u teoriji se naziva ’prebacivanje blamaže na drugu osobu’ (vidite TEORIJSKE OSNOVE). Iako je dobra, i ta ideja ima svoju začkoljicu. To su konobari.

images-88

Kada počnu da raspremaju restoran, po odlasku gostiju – otkriće Vas. Iako nemaju neko znanje iz fizike, tj. dinamike i kinematike, posmatrajući hranu rasutu po podu, savršeno procenjuju trajektorije, i tačno znaju sa kog stola je šta bačeno. Konobari imaju još jednu važnu osobinu u svom poslu, a to je dobro pamćenje. Kako bi inače popamtili sve one porudžbine? Ta osobine je usmerena protiv Vas. Pamte i goste, pa znaju ne samo sa kog stola je hrana zatečena na podu, već i ko je sedeo za tim stolom. To ćete uočiti po pogledu konobara, kada sledeći put udjete u taj restoran. Ako Vas pogleda tako da poželite da u zemlju propadnete: otkriveni ste.

Ne bih širila priču o blam rizicima vezanim za upotrebu pribora za jelo. Daleko širi je pojam blamaža u restoranu, ali o tome u nekom drugom članku. U svakom slučaju, slobodno dopunite ovaj osvrt Vašim iskustvima.

Otklanjanje i ublažavanje rizika

Ovaj deo je opušteno logičko promišljanje o anti rizik merama, uz pretpostavku da su rizici dobro sistematizovani. Evo nekoliko predloga:

–          ne poručujte u restoranu potencijalno ‘blam rizična’ mesa (pečenje, krmenadle, kolenice, …), već poručujete jela od mlevenog mesa (pljeskavice, ćufte, …),

–          ne poručujte u restoranu potencijalno ‘blam rizična’ testa ( pica, pite, …), već samo ‘lakoobradiva’ (makaroni, mlinci, a ako ste vešti sa kombinacijom kašika-viljuška (?!?), mogu i špageti),

–          ne poručujte jela u kojima piše: ‘sa višnjama’, ‘sa trešnjama’, ‘sa maslinkama’, i slična,

–          ne vraćajte se NIKAD u restoran u kome ste se ‘borili’ sa jelom.

I jedan sestrinski savet: Kod kuće jedite pečenje i krmenadle. Dok ima mesa, slobodno, ali ne i obavezno, koristite nož i viljušku. Zatim uzmite parče u ruku, pa polako zubima skidajte preostali, najslađi, deo mesa sa kostiju.

1-dscn2622-001

I uživajte.

****

Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 4. ODLAZAK U GOSTE

Upravljanje BLAM rizicima – 2. TEORIJSKE OSNOVE

*****

Teorija upravljanja rizicima, kao što je rečeno u uvodnom članku, kaže da shvatanje rizika, koji se mogu sresti u toku ostvarenja nekog cilja, može pomoći u preduzimanju mera ka sigurnijem ostvarenju cilja. Da bi se mogle preduzimati adekvatne mere, potrebno je najpre dobro definisati cilj, a zatim analizirati moguće rizike.

Odredjivanje cilja

Svaka dobra ideja ili namera pretvoriće se u katastrofu ako joj cilj nije jasno odredjen. Više je kriterijuma koji odredjuju cilj:

–  mora da bude jasno definisan, kako bi najpre Vi, znali šta TAČNO hoćete,

–  mora da bude ostvariv, tj. da ne bude u domenu mašte,

–  mora postojati jasan rok za realizaciju,

–  mora da bude merljiv na Vama prihvatljiv način

Da vidimo na primeru:

Cilj vam je da danas lepo ručate u restoranu. Naizgled deluje da su svi kriterijumi ispunjeni: definisali smo šta želimo, ostvarivo je uz pretpostvku da ovo niste poželeli praznog novčanika, rok je jasan, a Vaš osećaj za lepu hranu biće mera ostvarenja cilja. Stručnjaci će odmah prepoznati da cilj jeste definisan, ali ne i JASNO. Zbog čega? Velika je razlika u potencijalnoj blamaži koja zavisi od toga da li je reč o ekskluzivnom restoranu ili nekom običnom (sa kariranim stolnjacima). U ekskluzivnom restoranu:

преузимање (2)

–  pred Vama će biti više vrsta kašika, viljušaka, tanjira i tanjirića, čaša i čašica, za koje nećete znati čemu služe,

преузимање (3)

– jelovnik će biti na španskom, grčkom ili francuskom, pa ćete znati šta ste poručili tek kada jelo donesu pred Vas, a i tad je pitanje da li je to ono šta ste poručili,

преузимање (4)

U običnom restoranu:

–  na stolu je samo stolnjak, pribor se donosi u zavisnosti od porudžbine,

images (52)

–  kada zatražite MENI, konobar Vam kaže ‘Reci MENI, a ja znam šta ima u kuhinji.’

–  dobijate tanjir i kašiku, jer je danas na meniju kupus, pasulj i gulaš, a gulaš se može jesti i kašikom (savet konobara),

images (53)

–  moći ćete i da zapalite cigaretu posle ručka, jer Vas je konobar verovatno i poslužio sa cigaretom u ustima,

images (1)

U kom restoranu možete doživeti veću blamažu procenite sami. Suština je da samo jasno definisan cilj može dovesti do analize rizika blamaže.

Analiza rizika

Nakon jasno postavljenog cilja, teorija kaže da je sledeći korak analiza rizika kroz njihove dve osnovne komponente:

– verovatnoća da će se rizik pojaviti,

– uticaj na realizaciju cilja ako se rizik pojavi.

Verovatnoća pojave rizika, kada su blamaže u pitanju, poznata je već duže vreme. Iz Kalverdove logičke pretpostavke:

Sve verovatnoće su 50%. Ili će se stvar dogoditi ili neće.

 Sledio je:

 Grelbsov komentar Kolvardovih pretpostavki:

Verovatnoće su, međutim, 90% protiv Vas.

Primenjeno na blamaže, šanse da doživite blamažu su 90%, ili za one koji ne vole procente, u 9 od 10 situacija doživećete blamažu. Ovaj podatak bi pesimistu rasplakao, optimisti bi se ozarilo lice zbog onih 10% komocije, a sve nas izmedju obradovalo jer ne moramo da računamo procente. Znamo da je 90%.

Uticaj rizika blamaže na realizaciju cilja je zahtevan posao. Dobro treba proceniti kakve sve blamaže mogu nastupiti, a zatim uticaj svake od njih zacrtani cilj. Ne postoje šabloni koji bi olakšali analizu, već se morate sami potruditi da budete dovoljno analitični. Dozvoljeno je korišćenje papira, olovaka, flomastera, crtanje grafikona i dijagrama. Kada se izveštite i analiza postane rutinska, neće Vam biti potrebna nikakva pomagala.

Na prethodnom primeru uradimo malu analizu:

Moguće blamaže u ekskluzivnom restoranu:

– neću znati šta od pribora za šta služi,

images (49)

– neću znati šta da sipam u koju od čaša,

– ne razumem se u buke, kada mi konobar gurne čep pod nos,

– neću znati šta sam poručila dok jelo ne stigne,

– ne znam da li ću to uopšte moći da jedem,

– ne znam da li sam ponela dovoljno novca da platim.

Moguće blamaže u običnom restoranu (sa kariranim stolnjacima):

– neko će me videti da sam ovde jela.

Rakija_i_ovciji_sir

Ako uočite još neku šansu za blamažu, slobodno je pribeležite. Različit nam je senzibilitet na blamaže.

Odgovor na rizike
Planiranje odgovora na rizike je proces u kome tražimo mogućnosti i akcije pomoću kojih ćemo redukovati opasnosti po zacrtani cilj. Teoretski, nakon analize rizika uvek se možemo odlučiti za jednu od strategija:
1. izbegavanje rizika

Strategija izbjegavanja blamaže sastoji se u promeni neke od komponenti cilja kako bi se otklonio rizik (npr. odlažem odlazak u ekskluzivni restoran dok ne naučim kako se koristi pribor za jelo). Ova mera se koristi ako smo na vreme uočili postojanje rizika.
2. prebacivanje rizika

Strategija prebacivanja rizika sastoji se u tome da efekte rizika prebacite na treće lice. (npr. ako Vam ispadne komadić hrane na pod, nežno ga šutnete da bude bliže susednom stolu). Jasno je da rizik blamaže time nije uklonjen, ali je prebačen na nekog drugog.
3. ublažavanje rizika

Strategija ublažavanja rizika podrazumeva smanjenje efekata blamaže na prihvatljiv nivo (npr. zatražite, a zatim i prihvatite preporuku konobara u vezi jela. Ako je neiskusan ili naivan, pomisliće da mu stvarno verujete i neće posumnjati da Vam je meni ‘ nečitak’).

Ovim su obuhvaćene teorijske osnove upravljanja BLAM rizicima. Slede članci koji će detaljnije opisati neke konkretne slučajeve.
Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 3. PRIBOR ZA JELO

Upravljanje blam rizicima-uvod

****

Sa starog bloga

Zahtevi Evropske unije, ili tzv. Medjunarodne zajednice, koji se postavljaju narodima Balkana u poslednjoj deceniji, sve više doživljavamo kao nerazumne novotarije. Ne govorim ovde o politici, već o tradicionalnom životu običnog naroda. Najpre su sve firme morale da uvedu Upravljanje sistemom kvaliteta (engl.QMS- quality management system), jer je to bio uslov da uopšte mogu da dobijaju poslove. I uvele su ga, lepo plativši obuke, seminare, konsultante , sertifikaciju, uz bogatu papirologiju.

Kako to izgleda u očima nas, potrošača? Veš mašine, frižideri, itd., kupljeni sedamdesetih i osamdesetih godina, kada nije bilo tog QMS-a, radili su bar dvadesetak godina, a ista ta roba kupljena u zadnjih desetak godina, pod QMS-om, traje manje od pet. Garancije na ondašnju robu bile su bezuslovne, ili, kada pozovete servisera u garantnom roku besplatno otkloni kvar. Obaška što su ih električari iz komšiluka lako i sami otklanjali. Danas praktično običnim alatom ne možete ni otvoriti neispravan uredjaj, jer šrafovi zahtevaju specijalne odvijače, a često su i maskirani plastikom, pa ne možete da ga nadjete (gledala sam muža kako se preznojava i nervira). Garancija na proizvode je uslovljena, a navešću primer iz ličnog iskustva. Frižider, koji sam platila 12.000 dinara, sa garantnim rokom od tri godine, pokvario se u trećoj godini. Garancija je još uvek važila. Pozvala sam servis, i da ne prepričavam razgovor, rezime je sledeći: ne mogu besplatno da dodju da otklone kvar, jer sam bila dužna da ih prethodnih godina pozovem da obave redovan servis o mom trošku. Redovan servis košta 3.500 dinara, što znači da je trebalo već da platim 7.000 dinara (oko 60 % vrednosti frižidera), da bi garancija važila u trećoj godini. Istina, u garanciji sam posle pročitala da postoji taj uslov, ali, budite iskreni, čitate li uslove garancije kada kupujete kućne aparate? Tada mi je bilo jasno koliko je istinito da ‘Garantne klauzule poništavaju se plaćanjem računa’.

Toliko o koristi koju imamo uvodjenjem QMS-a.

Sada stiže novi pojam sa Zapada, upravljanje rizicima ( engl. RM- Risk management), sa ciljem da nauči poslovne ljude kako da paze na rizike koji bi, kao krajnja instanca, mogli da smanje profite. Znači, cilj su pare. (“Pare! Pare! Svi bi samo pare! Evo vam pare!” -reči su mladjeg pripravnika Pantića u filmu “Laf u srcu”). I opet silne obuke i seminari za zaposlene, kao i sertifikaciju firme da upravlja rizicima, kako bi uopšte mogla da posluje.

Nas sve čudi kako Zapad ne može da shvati da narodi Balkana upravljaju rizicima ne vekovima nego milenijumima. Suština upravljanja rizicima je kondenzovana u poslovici ‘Bolje sprečiti, nego lečiti’ i svim implikacijama koje iz nje proističu. Iskustva upravljanja rizicima prenose se sa koleno na koleno, bez ikakvih radnih timova, obuka i seminara. Procedure su takve, da se sva nova iskustva automatski implementiraju u nove postupke upravljanja rizicima. Potrebno je samo znati CILJ, mogući RIZIK, i način OTKLANJANJA rizika.

Primer:

CILJ: Želim da se udam.

RIZIK: da se neću udati.

Način OTKLANJANJA rizika: Nikad ne sedaj na ćošak od stola.

U slučaju da ne znate način otklanjanja rizika, uvek će vam pomoći majke, bake, tetke, komšinice. Besplatno i sa ponosom.

Narodi Balkana daleko šire posmatraju upravljanje rizicima od Zapada, kome je jedini cilj –NOVAC. Naši prioriteti su porodica, bračno stanje, sreća, deca, dok je novac niže na ovoj listi. Čak je novac često, zbog našeg mentaliteta, potpuno nevažan. Na primeru:

‘da komšiji crkne krava, pa da crkne i moja, pa da vidim gde će da kupuje mleko’

vidi se spremnost velikog finansijskog gubitka u cilju dobijanja informacije: ’Gde će komšija kupovati mleko?’. Primer pokazuje da naši narodi dobro znaju vrednost tačne informacije.

Ipak, jedan svima veoma važan detalj nije pokriven upravljanjem rizicima, a to su blamaže. Blam, skraćeno od blamaža, reč je francuskog porekla (blamage), a znači sramotu, bruku, ukor, prekor, kudjenje (onlajn rečnik vujaklija). Sigurno ste i Vi doživljavali razne blamaže dočekujući goste, odlazeći u goste, sa garderobom, priborom za jelo i da ne nabrajam dalje. I verujem da ste želeli u zemlju da propadnete kada se blam desio. Zbog svih nas, ponosnih Balkanaca, posvetiću nekoliko članaka ovoj temi. Kako da blamaže smanjite na najmanju moguću meru, moći ćete da čitate u sledećim člancima pod nazivom ’Upravljanje BLAM rizicima’ iz kategorije ‘DOSIJE KIKS’.

Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 2. TEORIJSKE OSNOVE