Arhive

Biciklističkom stazom do savršene poslastice

****

Te davne  1891. godine u Francuskoj je održana prvi put biciklistička trka od Pariza do Bresta u dužini od 1200km.

U čast ove trke poznati poslastičar Luj Djuran je 1910. godine osmislio kolač koji svojim oblikom podseća na točak bicikla. Elegantan oblik točka napravljen je od žeženog testa, od koga se inače prave princes krofne, postupak je potpuno isti. Što se kreme tiče, kuvari ne bi bili kuvari kada ne bi dodali po neki tajni sastojak  i time kolaču dali jednu posebnu notu i učinili ovo savršenstvo od kolača tako neodoljivim i posle više od 100 godina od svog nastanka.

A tajni sastojak (koji više i nije tajni) je grilijaš ili kako ga još zovu Pralina krem, napravljen od šećera, mlevenih badema i lešnika.

Postupak izrade grilijaša: Odmerite u šerpici 250 grama šećera, stavite na ringlu da se karamelizuje. Mešajte povremeno  pazeći da šećer ne pregori. Kada se šećer potpuno otopi i dobije crvenkastu boju dodajte 50 grama mlevenog badema i oko 200 grama celog lešnika. Izmešajte dobro, razlijte na pek papir i ostavite sat vremena da se dobro stegne i ohladi.

Šećernu tablu izlomite na više manjih delova, stavite u blender i miksajte dok se ne dobije kremasta masa. Što se duže miksa, masa postaje sve kremastija. Ostavite sa strane da se još malo hladi.

Nadev: 4 žumanca, 6dcl mleka, kesica pudinga od vanile (40 grama), 40 grama gustina, kesica vanil šećera, 6 kašika šećera, 150 grama putera ili  margarina i 4 pune kašike pralina krema.

Izmešajte žumanca, puding, gustin, šećer i vanilu sa malo mleka pa dodajte u ostatak mleka i kuvajte na pari krem dok se ne zgusne. Ohladite dobro. Izmiksajte puter ili margarin, dodajte pralina krem, sjedinite pa polako u masu dodajte ohlađeni nadev neprestano miksajući dok se svi sastojci ne sjedine. Stavite u frižider da se hladi do upotrebe.

Kora od žeženog testa: 150 grama brašna, 4 jaja, 80 grama margarina ili putera, kašika šećera, prstohvat soli, 250ml vode ili mleka (ukoliko koristite mleko vodite računa da vam gornja kora ne pregori).

Zagrejte do ključanja vodu (ili mleko), puter, so i šećer. Kada provri dodajte svo brašno i energično mešajte testo dok se ne izjednači i postane čvrsto. Sklonite sa vatre, ostavite 5 minuta da se prohladi pa dodajte jedno po jedno jaje neprestano miksajući dok ne dobijete kompaktnu smesu. Ostavite da se prohladi. Uz pomoć poslastičarske kese i većeg nastavka za špric, na pek papiru formirajte krug, uz njega još jedan veći, a na ova dva odozgore po sredini, još jedan, treći. Pospite listićima badema i pecite na 190 stepeni oko 15-20 minuta, zavisno od rerne, dok ne narastu i fino ne porumene. Pečene točkove izvadite iz rerne i presecite vodoravno po sredini. Ohladite pa filujte uz pomoć poslastičarske kese.

Pre služenja pospite prah šećerom.

 

Priča o Jaffi

****

Polemika koja je započela među gastronomima, a nastavila među filozofima na pitanje: da li se radi o keksu ili kolaču, trajala je još od devedesetih godina prošlog veka. A filozofi ne bi bili filozofi kada bi se dogovorili o bilo kom pitanju, a pogotovu ne o ovako značajnoj stvari. No, bilo kako bilo, kompanija koja je prva počela davne 1927. godine da pravi ovaj slatkiš, rešila je da stavi tačku na ovu polemiku i donela je odluku da se radi o kolaču.

Želatinasti preliv sa ukusom narandže, ukusna čokoladna glazura i slatki, mekani i savršeno oblikovani keks-asocijacija je svima nedvosmislena, naravno Jaffa.

Iako u poslednje vreme na tržištu postoje brojne modifikacije ovog slatkiša, tj, razni ukusi, ukus narandže ostao je najomiljeniji.

I još dve-tri zanimljivosti:

U Ginisovoj knjizi rekorda zabeleženo je da rekord u najviše pojedenih Jaffa kolačića u jednoj minuti drži Pit Czervinski, pojeo ih je 17. Čini se i ne tako mnogo :).

Svake godine pojede se oko milijardu Jaffa kolačića a toliko je dovoljno da se napravi most od Londona do Sidneja (tako bar kažu matematičari).

Za vreme svetkog kupa 2002. godine, Engleski tim je postigao najbolji uspeh posle dvadeset godina a smatraju da je za to najzaslužnija upravo Jaffa koju su konzumirali tokom priprema.

Za jedan kolačić potrebno je 18 minuta da se napravi (tako bar kažu u fabrici).

Meni je, moram priznati, bilo potrebno malo više vremena da napravim ovaj slatkiš, a nestao je u roku koji čak ni Ginis ne bi stigao da zabeleži.

 

Svetski dan hrane-16.oktobar

****

Svaki 16. oktobar, u svetu a i kod nas, obeležava se kao dan posvećen hrani i pravilnom načinu ishrane. Samim tim i  mesec oktobar proglašen je mesecom u kome će se promovisati zdrava i pravilna ishrana, što je bitan faktor u prevenciji kako hroničnih tako i bolesti koje su posledica neadekvatne ishrane.

Šta to u praksi znači? Pa pre svega, ograničiti unos šećera, što u prevodu znači odreći se svih onih slasnih torti i kolača….

Odreći se prekomernog unosa masnoće: kojekakvih sarmi, svinjskih rebaraca, pilećih krilaca ili ne daj Bože svinjskih papaka u saftu….

Ako još shvatite da je svo ovo odricanje, odnosno, način ishrane potpuno pod Vašom kontrolom, i da ste Vi taj koji će reći: „Zaobilazim pekare u širokom luku“ ,

…i ako još naterate sebe da jedete umereno, polako, ako uzimate hranu sa područja gde živite, ako unosite dovoljnu količinu tečnosti (a da to nisu gazirana pića), izbegavate duvan i alkohol, a da pritom pojedete bar jednu jabuku dnevno

Onda možete da budete sigurni da ste koliko toliko pojačali odbrambene sposobnosti organizma, poboljšali kvalitet života i svoju radnu sposobnost kao i psihofizičku kondiciju. I na tome Vam treba čestitati:

A da li ćete biti srećni zbog tolikog odricanja, e to ne znam. U svakom slučaju vredi pokušati…

 

Slatka priča o pralinama…

****

Male, slatke čokoladice, punjene filom različitog ukusa, savršenstvo koje će isprovocirati sva vaša, čak i ona najtananija čula.

 

A kako su nastale praline?

Sasvim slučajno kao i većina slatkiša.

Priča kaže da su prve praline nastale tako što je nespretni pomoćnik kuvara ispustio punu činiju lomljenog badema. I pošto nesreća nikada ne ide sama, šef kuhinje ljut na svog pomoćnika krete da mu zavrne uvo i tom prilikom obori činiju špinovanog šećera koja se prosu preko badema. Da bi, koliko-toliko ispravio grešku, a i uslužio nervozne goste koji su čekali dezert, snalažljivi kuvar preli preko ušećerenog badema čokoladu i tako nastadoše prve praline.

Fina čokolada spolja, kremasto punjenje i čaroban izgled, učinili su da ovaj slatkiš postane jedan od najomiljenijih a ujedno i jedan od najpoznatijih slatkiša na svetu.

U svetu se razlikuju tri vrste pralina:

Francuske- kombinacija badema i špinovanog šećera,

Američke- kremasta kombinacija hikori oraha, lešnika ili badema, i sirupa ili pavlake, i

Belgijske- sa blažim, skoro tečnim punjenjem u kombinaciji sa lešnikom ili bademom.

Kod nas, u specijalizovanim prodavnicama, možete naći praline raznih oblika, uglavnom sa čokoladnim punjenjem u kombinaciji sa orašastim ili suvim voćem.

Ipak, one prave, domaće Praline koje se pamte iz detinjstva punjene su filom različitog ukusa: jagode, banane, badema, maline.

Tako jednostavan a opet tako savršen ukus.

Sa malo truda i veštine lako ćete napraviti ovo malo savršenstvo koje će svakome izmamiti veliki osmeh zadovoljstva i učiniti ga srećnim. A najveća sreća i jeste kada druge činite srećnim.

 

Komšijske priče…

****

….Za kafanskim stolom

…ama to se ne vidi, komšija, reče komšija Rade komšiji Lazi, ja dobro pamtim, nastavlja, pre nego što sam se oženio, kako sam lepo ugošćen kod buduće tašte i tasta. Pijani šaran, sarmice od zelja, nogice u saftu, štrudla s makom.. i da ne nabrajam dalje. Bio sam ubeđen da to moja buduća sa majkom zajedno sprema. Zanesen time, poželeh da  buduću odvedem da mi bude cimerka i da se rešim suve hrane i restorana. Nađemo mi stan, kad ne leži vraže- cimerka mi kaže kako nikad u životu nije kuvala, osim palačinki, a da sva kuvanja (na koja sam se upecao) su veština njene majke. I šta da radim? Nisam naučio da se predajem, pa se ponudih da budem degustator na njenom kulinarskom razvojnom putu. Skoro dve godine u savlađivanja kulinarskih veština moje drage, najeo sam se grudvica nerazmućenog brašna, napio se krvi iz nepečenog mesa, lomio plombe od prepečenih kolača, stezao zube od žiganja u stomaku- i uvek sve sa osmehom. Uvek bih govorio da ništa lepše nisam jeo, da je uradila bolje i od njene majke, što joj je posebno prijalo, da onaj Remzi može da joj pozavidi… I tako, malo po malo, moja, sada već supruga nauči da kuva. Moram da priznam, baš onako kako volim i kako mi najviše prija.

-Komšija Rade, dobaci Milenko, ja sam kroz isto prošao, s tim što sam išao i na ispiranje stomaka nekoliko puta. Ipak, bilo je edukativno, pa je moja žena naučila da se od puževa jede samo stopalo, da „al dente“ skuvane špagete ne treba da lome zube.

-Eto, nastavi komšija Rade, sad razumete o čemu govorim. A kako se sada žene ponašaju – pričaju da su od mama, baba, tetaka, iz naprasno otkrivenih starih kuvara učile i savladavale veštinu kuvanja. A mi, koji smo taj period izneli na svojm plećima, ili bolje da kažem, progurali kroz svoje stomake, nas ne pominju. Bolni trenuci koje smo stoički i sa osmehom na licu izneli. To se više ne pominje.

Razumem vas komšije, reče Laza. Ja nisam imao toliko bolno iskustvo, ali nije da nije bilo trenutaka kada sam pohvalio kulinarsku veštinu moje Milice, dok .. aj’ da ne pričam.

-Ama šta se žalite, rekoh. Pogledajte kako ste lepo uhranjeni. Znam kako lepo kuvaju moje komšinice, tako da nemate pravo da se žalite. Sad ste našli da pričate o deceniji-dve unazad i strašnoj žrtvi koju ste podneli. Jaka žrtva! Da nećete možda da formirate Klub kulinarskih mučenika ili možda neku nevladinu organizaciju?

Ućutaše na  trenutak, prekinuti u njihovom samosažaljevanju.

-Da znaš da si u pravu, reče komšija Laza, dobra je to ideja. Mogli bi mi da osnujemo NVO, pa da subvencijama od države dobijemo nadoknadu za pretrpljene muke.

-Osnujte, komšija, osnujte. A ja ću da vas pohvalim pred mojim komšinicama što, punog stomaka postajete društveno aktivni.

Da vidimo dokle će vas držati društveni aktivizam.

Sledi recept:

„Piletina sa pirinčem, slaninom i šampinjonima“

 

Sastojci: pileće belo meso, 150 grama pirinča, 5 dl pavlake za kuvanje, kesica pileće krem supe,  oko 200 grama slanine, 250 grama kačkavalja, 400 grama šampinjona, bosiljak, suvi začin, biber, ulje.

Piletinu iseći na sitnije kocke, uvaljati u krem supu, pobiberiti i posuti bosiljkom.

U tiganju zagrejati ulje i propržiti  piletinu dok lepo ne porumeni sa svih strana.

Izvaditi piletinu na tanjir a u tiganj staviti slaninu isečenu na kocke da se proprži.

Izvaditi slaninu pa na istoj masnoći propržiti isečene šampinjone.

Kačkavalj izrendati.

Pirinač obariti u slanoj vodi i ocediti.

Oceđeni pirinač preliti sa 2 dl pavlake za kuvanje, pobiberiti i posoliti suvim začinom. Dobro promešati.

Vatrostalnu činiju nauljiti, sipati i rasporediti pirinač po činiji. Preko pirinča rasporediti prženu piletinu, pa slaninu, preko slanine šampinjone.

Sve posuti rendanim kačkavaljem, preliti ostatkom pavlake,

Peći u zagrejanoj rerni dok sve lepo ne porumeni.