Tag Archive | Uzgred

Kad su snajke učile od muževljeve majke…

****

Danas mi je deda doneo kuvar iz 1955-te godine, a izgleda ovako:

Kaže moja starina, da mi je doneo ovaj kuvar samo da napravi kontrast između onog i ovog vermena. Kaže, danas su recepti video zapisi, pravi mali dokumentarci. Nepoznato lice pred vama nešto kuva, mesi, dinsta, peče, a vi treba samo da kopirate viđeno. A tvoja baba je učila od svoje majke i svoje svekrve. Zajedno su kuvale, a od njih je slušala: „dinstaš dok se luk ne cakli“, „sipaš vodu dok ne ogrezne“, „mesiš dok se više ne lepi za prste“, „kuvaš samo dok ne baci ključ“, „pečeš dok ne porumeni“, „stavi u rernu kad se vatra dobro razgori“, „ne stavljaš u tiganj dok mast nije vruća, dok ruku ne možeš da držiš nad njim“. Sve te savete, a i milion drugih je uživo primenjivala i razumela zašto treba baš tako. Učila je od nekoga u koga ima poverenje koje svakim danom kuvanja potvrđuje. I tako je naučila, zapamtila i razumela.

Zbog toga su tadašnje knjige sa receptima bile samo kratak, šturi tekst. Veština se prenosila sa starijih na mlađe, a recept je samo sadržavao spisak osnovnih sastojaka i kratku instrukciju. Detalje su žene znale iz svega što su već naučile o kuvanju.

A to je i zato što je tada bilo normalno da ništa ne znaš dok te neko ne nauči. I normalno je bilo da kuvanju uče majke i svoje ćerke i svoje snajke. To je niz od pamtiveka.

Sada su neka moderna vremena. Sada se devojke rađaju naučene. Prepametne su. Sve znaju. Pa kad treba da pokažu to što znaju- trk na internet- pa našta nalete i kao kopiranti- kopiraju to što vide. Pa šta bude. A ako i ne uspe- tu je mobilni, klik na aplikaciju i hrana stiže za sat vremena. Domaća, kineska, košer, ketering, šta god poželite. Bez muke, prljanja kuhinje, trošenja vremena.

Vreme video kuvara brzo će proći. Ostaće mobilni i raznovrsnost poručivanja. Zato mila moja čuvaj ovu knjigu za uspomenu. Tebe su majka i baka naučile. Ti uči svoje. I nauči ih da je kuvanje ljubav. Želja da sebi najdražima prirediš nešto lepo. A šta je lepše od sočnog zalogaja.

Životne činjenice-po Marfiju

****

Na to, kako će se nešto dešavati, nemate nikakv uticaj. Tokovi su definisani Marfijevim zakonima:

 

KVANTITATIVNA REVIZIJA MURPHYJEVOG ZAKONA

 Sve ide naopako odjednom.

 ISSAWIJEVI ZAKONI NAPRETKA

 Tok napretka:
Stvari svakog dana postaju sve gore i gore.

 Put napretka:
Prečica je najveće rastojanje između dve tačke.

 SODDOV DRUGI ZAKON

 Pre ili kasnije mora se desiti najgori mogući splet okolnosti.

 MURPHYJEV ZAKON TERMODINAMIKE

 Pod pritiskom stvari postaju još gore.

 COMMONEROV DRUGI ZAKON EKOLOGIJE

 Ništa nikad ne nestaje.

 PUDDEROV ZAKON

 Sve što dobro počne, loše se svrši. Sve što loše počne, svrši se još gore.

 STOCKMAYEROVA TEOREMA

 Ako izgleda lako, frka je.
Ako se čini da je frka, onda je sasvim nemoguće.

 HOWEOV ZAKON

 Svako ima plan koji ne pali.

 ZAKON NEIZRICANJA

 Čim nešto pomeneš …
… ako je dobro, nestane.
… ako je loše, dogodi se.

 POSLEDNJI ZAKON

 Ako nekoliko stvari koje su mogle da krenu naopako nisu, bilo bi mnogo bolje za njih da su krenule naopako.

 

Почетак поста….

*****

… није то ишло тако лако. Ћале је био војно лице из Титовог времена, тако да му није падало на памет да слави славу. Ни када је ’94. отишао у пензију нису успевали да га наговоре. А крив је био његов надређени у војсци, неки потпуковник Аврамовић, коме је беспоговорно веровао. Он му је рекао да икона Светог Ђорђа представља борбу зета са таштом, а ћале је имао савршен однос са кевином мамом, мојом баба Даном. Баба га је обожавала, углађен, фин, онако висок, црн, војно лице, кажу, оно што би свака мајка пожелела за своју ћерку. Џаба су му говорили да је то бесмисилица- ћалету је било непријатно да слави Ђурђевдан због баба Дане. Тек када му је она потврдила да је та прича о Ђорђу и аждаји глупост и да би требало да слави, као и сав остали свет- пристао је.
А тетка Нада је једном испричала, како јој је моја кева причала како је то почело, само немојте да јој поменете да јој не буде непријатно. Рекла ми је да је ћале хтео да испоштује комплетну процедуру, те да крене са постом. И каже он мојој кеви да је одлучио да почне да слави, па да би, у духу обичаја, требали да посте, те да се уздржавају грешних мисли и дела, мрсне хране и тд. А кева га пита да мало објасни, а он као, да буду пажљивији међусобно, али без мушко-женских односа (вазда се успијао да ствари назове правим именом). А она, помисли у себи, да што се тога тиче, неће ни приметити ту истанчану линију између мрсних и посних дана, ал’ му не рече ништа, да га не увреди. Само га је питала да ли је сигуран у то, и да ли је пост „обичан” или на води, а он рече: на води. Даде му за ручак две кришке тостираног хлеба и чашу воде и рече да припази да се не преједе, тј. да не мора све одмах да поједе. Поподне је променио одлуку, те се определио за пост петком, а у петак поподне је заузео коначан став и одлучио се за пост на Велики петак. Уочи Великог петка издао је неопозиву директиву да само ручак буде постан. И тако је до данас…

 

Pravi trenutak

****

Jutros sam se strašno zabrinula. Slušam vesti… domaće: Protesti u Crnoj Gori zbog ovog zakona, opozicija neće na izbore, natalitet nikakav, odliv mozgova, hapšenja, pa opet odliv mozgova… strane: Eskalacija sukoba na Bliskom istoku, pa i u Libiji. Mega požar u Australiji. U Veneciji potop. Proradio vulkan na Filipinima ( a nedavno i Popokatepetl i još jedan u Maleziji). Bregzit samo što nije, sa svom svojom neizvesnošću. Uragan ojadio Teksas. Utopili se migranti u Sredozemnom moru.

Sve to slušam hrabro, naviknuta već godinama na takve informacije.

A onda ŠOK:

Evropski parlament raspravlja o unifikaciji priključaka za punjače mobilnih telefona. Prebledela sam. Tako krucijalan problem, a tek sada na dnevnom redu. Kako uopšte Evropa živi bez rešenja priključaka za punjače. Ako sam se ja naježila, kako li je tek proizvođačima mobilnih telefona, serviserima, operaterima. Mora da su izbezumljeni. I pitam se: ima li smisla ulaziti u tako nesređenu Evropu. Ja sam bila ubeđena da je to davno rešeno, a da samo nama sa periferije šalju telefone različitih priključaka za punjače.

Zbogom pameti…

Ne znam kako se vi osećate, ali meni je šok prešao u razočarenje, da ne kažem depresiju. Čak kad pretpostavim da je Javni servis pokušao da zamaskira tu vest, stavljajuči je u 18-i minut dnevnika…

Srećom, ima nas budnih, koji dobro pazimo da tako značajne informacije ne prođu nezapaženo.

Verujem da će vam ovaj post ukazati na to da je potrebno da svi treba da povećamo budnost. 🙂