Knjige u ruke

****

Međunarodni sajam knjiga-počasni gost Iran.

Upravljanje BLAM rizicima – 3. PRIBOR ZA JELO

****

Uvod

Nekada davno ljudi su jeli prstima, bilo prinoseći hranu ustima, bilo držeći je dok zubima grizu.

Pošto, sasvim prirodno, imamo savršenu koordinaciju prstiju, proces hranjenja je tekao bez ikakvih frustracija.

Onda je svet počeo da izmišlja pribor za jelo, koji je, po (naopakom) idejnom rešenju, trebalo da olakša proces hranjenja. Naopako je, jer zameniti prste alatima na poslovima koje prsti obave efikasnije je suludo. Primer 1: Da li Vam je lepše pomfrit bockati viljuškom ili jesti prstima?

Primer 2: Da li Vam je lakše jednu trešnju sa tanjirića uzeti prstima, ili je ’pecati’ kašičicom?

Drugi mogući (naopaki) razlog za uvodjenje pribora za jelo je higijena. On je manje verovatan, jer tada reč higijena nije ni postojala, a besmislen je i sada, u 21. veku. Pogledate li katkad Mišićevu i Remzijevu emisiju o restoranima na televiziji? Uočili ste i Vi nehigijenu u restoranima do dolaska imenovanih, kao i pipkanje hrane dok se aranžira na tanjiru. Kako li je u restoranima koje nisu posetili, a i onima koje su posetili, a te emisije neće ni biti prikazane? A sada treba da pretpostavimo da je pribor za jelo čistiji od mojih prstiju?

Toliko o higijeni, za sada.

Istorijat

Uvodjenjem pribora za jelo počela je drama svetskih razmera, na koju su bile različite reakcije:

a. Neki od naroda odmah su se, videvši pribor, nasmejali, te odbacili novotariju i nastavili da se hrane prstima. To je karakteristično za neke narode Afrike, Amazonije i Polinezije.

b. Reakcija velikog kineskog naroda bila je potpuno drugačija i u svakom slučaju revolucionarna. Mudri vladari Kine uočili su odmah kolike bi patnje narodu donela upotreba ovakvog pribor za jelo. Sledila je direktiva da se hrana mora spremati tako, da je dovoljno koristiti kao pribor dva tanka štapića.

Rezultati su bili epohalni. Najpre su ih prihvatili narodi Indokine, a odavno su se proširili po celom svetu. Reč je o ukusnim, aromatičnim i raznovrsnim jelima, i što je najvažnije, tako pripremljenim, da Vam nikakvi noževi nisu potrebni.

Kineski narod je lako savladao upotrebu štapića, tako da se bez stresa mogao posvetiti čarima kuhinje. Pojam korišćenja noža za stolom, ili nabadanja na viljušku, je, gledano očima Kineza, maltene divljaštvo.

Uzgred, na internetu se mogu naći uputstva za učenje upotrebe štapića. Ako i ne znate da ih koristite, slobodno svratite u kineski restoran. Kineski narod je tolerantan, pa možete da koristite pribor koji znate da koristite. Želja im je da uživate u njihovoj kuhinji, bez stresa zbog pribora.

c. Ostatak sveta se prihvatio pribora za jelo, smatrajući ga ili Božjom voljom ili Božjom kaznom. Počev od detinjstva, batine i suze pratile su prve pokušaje dece širom sveta u korišćenju kašika, viljušaka i noževa. Koliko je dece odbijalo da jede, podsvesno bežeći od frustracije koju nosi upotreba pribora za jelo.

Ja se i sada rastužim kada moram da koristim pribor za nešto što bih radje prstima uzela. Npr. ranije pomenuti pomfrit, a ništa manje tužna nisam kada palačinku moram da seckam nožem i viljuškom. No, šta je tu je.

Zvanično, približno po jedna trećina čovečanstva primenjuje jednu od navedene tri metode. Nezvanično, dve trećine koriste svaku priliku da koriste prvu metodu, istu onu koja prva trećina redovno koristi. I Vama su se sigurno ukućani obraćali rečima : ’Mogu li ovo da štrpnem prstima?’. Ne znaju da kucaju na otvorena vrata.

Rizici blamaže

Bez obzira koliko ste vešti u korišćenju pribora za jelo, blamaža je nezaobilazna u slučaju:

–          nedovoljno pripremljenog jela, tako da, zbog tvrdoće, ne možete da odsečete parče,

–          tupog escajga, tako ne možete da presečete ni barenu šargarepu,

–          hvatanja loptastih tela (trešnje, višnje, maslinke) kašičicom.

Šta se može desiti?

Višeminutno preznojavanje, dok stružete nožem po komadu mesa ili pice, u cilju odvajanja jednog parčeta, biće uočljivo ne samo za vašim stolom, već i za susednim. Uočićete sa svih strana poglede sablažnjavanja. Još ako slučajno, u toj bici, neki komad isklizne i padne na pod, čućete mrmljanje uz navedene poglede. Možete, sa velikom sigurnošću, da pretpostavite šta šapuću. Isto bi se desilo, ako bi i neko od, kašičicom neuhvatljivih, loptastih tela palo na pod.

Sad mislite, ako niko ne primeti da je palo na pod, mogu da šutnem pod susedni sto. To je dobra ideja i u teoriji se naziva ’prebacivanje blamaže na drugu osobu’ (vidite TEORIJSKE OSNOVE). Iako je dobra, i ta ideja ima svoju začkoljicu. To su konobari.

Kada počnu da raspremaju restoran, po odlasku gostiju – otkriće Vas. Iako nemaju neko znanje iz fizike, tj. dinamike i kinematike, posmatrajući hranu rasutu po podu, savršeno procenjuju trajektorije, i tačno znaju sa kog stola je šta bačeno. Konobari imaju još jednu važnu osobinu u svom poslu, a to je dobro pamćenje. Kako bi inače popamtili sve one porudžbine? Ta osobine je usmerena protiv Vas. Pamte i goste, pa znaju ne samo sa kog stola je hrana zatečena na podu, već i ko je sedeo za tim stolom. To ćete uočiti po pogledu konobara, kada sledeći put udjete u taj restoran. Ako Vas pogleda tako da poželite da u zemlju propadnete: otkriveni ste.

Ne bih širila priču o blam rizicima vezanim za upotrebu pribora za jelo. Daleko širi je pojam blamaža u restoranu, ali o tome u nekom drugom članku. U svakom slučaju, slobodno dopunite ovaj osvrt Vašim iskustvima.

Otklanjanje i ublažavanje rizika

Ovaj deo je opušteno logičko promišljanje o anti rizik merama, uz pretpostavku da su rizici dobro sistematizovani. Evo nekoliko predloga:

–          ne poručujte u restoranu potencijalno ‘blam rizična’ mesa (pečenje, krmenadle, kolenice, …), već poručujete jela od mlevenog mesa (pljeskavice, ćufte, …),

–          ne poručujte u restoranu potencijalno ‘blam rizična’ testa ( pica, pite, …), već samo ‘lakoobradiva’ (makaroni, mlinci, a ako ste vešti sa kombinacijom kašika-viljuška (?!?), mogu i špageti),

–          ne poručujte jela u kojima piše: ‘sa višnjama’, ‘sa trešnjama’, ‘sa maslinkama’, i slična,

–          ne vraćajte se NIKAD u restoran u kome ste se ‘borili’ sa jelom.

I jedan sestrinski savet: Kod kuće jedite pečenje i krmenadle. Dok ima mesa, slobodno, ali ne i obavezno, koristite nož i viljušku. Zatim uzmite parče u ruku, pa polako zubima skidajte preostali, najslađi, deo mesa sa kostiju.

I uživajte.

****

Sledi: Upravljanje BLAM rizicima – 4. ODLAZAK U GOSTE

Осенняя грусть