****
Dobar fotoaparat ne znači nužno i dobrog fotografa.
Veličina i oblik aparata nisu važne dok god ovaj snima slike.
Fotografija se najbolje uči i uvežbava fotografisanjem.
Uvek sa sobom nosi fotoaparat. Bilo kakav.
Što veći izbor opreme, to više nedoumica oko toga čime snimati.
Tek ispred fotoaparata ljudi otkrivaju svoj pravi karakter.
Mirna ruka je najbolja i najjeftinija stabilizacija slike.
Sadržaj kadra je važniji od tehničke izvedbe.
Oblačno vreme, kišno vreme i sneg su bolji od sunčanog vremena.
„Ako slika nije dovoljno dobra, nisi dovoljno blizu.“ (Robert Capa)
Velika slika je bolja od male slike, mala slika je bolja od nikakve.
Pero je možda moćnije od mača, ali fotoaparat je definitivno moćniji od pera.
Svaki fotograf ima svoj način rada koji je nekim drugim fotografima loš.
Nenamešteni kadrovi su bolji od nameštenih.
Najteže je biti kritičar vlastitih fotografija.
Najbolje fotografije su često rezultat puke slučajnosti.
Najteže je naći svoj vlastiti stil. Najlakše je kopirati tuđi.
Prvo nauči sva pravila kompozicije. Tek nakon toga ih krši. Drastično.
I loša fotografija može biti dobra, barem kao primer kako dobra fotografija ne treba izgledati.
Slike su puno zanimljivije ako na njima ima ljudi.
Slika ne mora uvek da“priča priču“ da bi bila interesantna za gledanje.
Uvek treba nastojati uhvatiti „odlučujući trenutak“.
Onog trenutka kada pomisliš da radiš vrhunske fotografije, to je prvi znak da si loš fotograf.
Pravi fotograf u svemu oko sebe vidi potencijalne kadrove.
Amateri snimaju za sebe. Profesionalci snimaju za druge.
Fotografija nije hobi, fotografija je način života.
Ko želi da nauči, traži će način. Ko ne želi, traži će izgovore.
Bolje je biti napolju i fotografisati, nego sedeti za računarom i pisati ovakve popise.
Slike su preuzete sa interneta. Tekst Eric Kim.
Trenuci oslikani svetlošću 