Ruske lepinjice….

****

Ako bi se sprovela anketa, sa pitanjem koja je kuhinja najbolja i najpoznatija, uverena sam da bi većina ispitanika glas dala Francuskoj kuhinji. Međutim, istražujući i proučavajući razne internacionalne kuhinje,  pravo otkrovenje za mene je bila Ruska kuhinja. O njoj se malo govori, samim tim i malo zna. Jela su jako jednostavna i praktična, laka za pripremu. Koriste dosta mlečnih proizvoda i svežeg povrća. Naravno, ima tu i energetskih bombi ali to je vezano više za krajeve sa surovijom klimom.

Isprobala sam puno zanimljivih i dobrih recepata a ovom prilikom Vam predstavljam recept za lepinjice koje možete koristiti, skoro pa za svaku priliku:

Sastojci za kvas: 100 ml tople vode, 20 grama svežeg kvasca (ili kesica suvog), oko 4 kašike brašna.

Testo: 200-250 grama brašna, kašičica soli, 75 grama šećera, 75 grama maslaca ili margarina, 100 grama kisele pavlake.

Premaz: 2 žumanca, kašičica otopljenog maslaca, kašičica mleka.

U toplu vodu dodati kvasac, promešati pa dodavati kašiku po kašiku brašna. Izmešati, masa treba da je gusta. Pokriti i ostaviti na toplom mestu da naraste.

U dublju činiju prosejati brašno, dodati so i šećer. Dodati maslac i pavlaku i sve polako rukom sjediniti. Dodati testo sa kvascem i ručno umesiti testo dok ne počne da se odvaja od zidova činije. Pokriti i ostaviti oko pola sata. Prebaciti testo na radnu površinu i mesiti desetak minuta. Testo je mekano i jako lepo i prijatno za rad.

Vratiti u činiju, pokriti i ostaviti 30-40 minuta. Nakon toga testo podeliti na jednake delove, svaki deo oko 100 grama. Od svakog dela oblikovati loptice, pokriti i ostaviti 15-tak minuta.

Zatim svaku lopticu rastanjiti u krug pomoću oklagije, debljina je oko 2 mm. Staviti na pek papir, pokriti i ostaviti da još malo narastaju, oko pola sata.

Štapićem za ražnjiće (ravnom stranom) izbušiti svaku lepinjicu (kao na slici), premazati premazom.

Ostaviti da se premaz malo prosuši, 10-15 minuta, pa premazati još jednom. Peći u zagrejanoj rerni na 200 stepeni oko 10 minuta (ili dok lepo ne porumene). Izvaditi na rešetku, pokriti salvetom da se malo prohlade.

Od ove količine dobićete 7-8 lepinjica. Jako su ukusne i mekane, mogu se jesti i bez ikakvih dodataka. Naravno da Vas to ne sprečava da dodate razne premaze, sir, kajmak ili pak da ih koristite za pravljenje sendviča.

I na kraju, ovde možete naći još divnih recepata i jako korisnih saveta.

Suncokreti-2

****

U prostranom krompirištu usamljen suncokret pod oblačnim nebom. Okrenut je ka istoku, iako sunce celog dana nije izašlo, i sad je tamo negde na zapadu, iza oblaka. Ali on je očigledno izgubio orijentaciju i tako stoji, izbezumljen, još od jutros i očekuje sunce. Ne može drukčije.     Ivo Andrić

 

 

Donji Milanovac-grad sa najlepšim ružama

****

Donji Milanovac, grad smešten u centru Nacionalnog parka Djerdap, na desnoj obali Dunava. Ime je dobio po knezu Milanu Obrenoviću. U blizini grada nalazi se arheološko nalazište Lepenski vir koje svakako treba posetiti.

Više informacija možete pronaći ovde.

Ono što je meni privuklo pažnju su prelepe ruže koje krase centar grada.

Posle odmora put smo nastavili starim putem ka Majdanpeku, kroz Nacionalni park Đerdap.

Uživali smo u predivnoj prirodi, miru i tišini koju poremeti tek po koje vozilo.

I tako, sve do Majdanpeka.

O Majdanpeku u nekom od narednih postova…

Golubačka tvrdjava-kapija večnosti

---

****

Od 21 tvrđave u Srbiji, sedam se nalazi na obalama Dunava. Jedna od tih tvrđava je i Golubac, gradjena na samom ulazu u nacionalni park Đerdap.

Izuzetan geografski položaj, Đerdapska klisura, reka Dunav i smeštaj na samoj litici davali su joj izuzetan strateški značaj. Pošto je u toku rekonstrukcija, lepota tvrdjave u ovom nesvakidašnjem ambijentu tek će doći do izražaja.

Reč-dve o istoriji tvrdjave:

“Sredinom 14. veka utvrđenje Golubac postalo je veoma važno usled sve veće pretnje od Osmanskog carstva. U tom trenutku tvrđava je bila u sastavu države kneza Lazara koji je sela u okolini davao kao metohe manastirima.

Ipak, samo dve godine nakon Boja na Kosovu, naša oslabljena vojska morala je da napusti tvrđavu pred naletom Mađara. Njihovo prisustvo bilo je kratkog daha i iste godine kada su je povratili, 1391. godine Mađari su morali da se povuku pred Turcima.

Oko 1403. godine, Mađari su još jednom uspeli da zauzmu Golubac, a mađarski kralj Sigizmund, ustupio je tvrđavu svom vazalu Despotu Stefanu Lazareviću koji ju je koristio kao feud.

Nakon Lazarevićeve smrti 1427. godine, tvrđava je trebalo da bude vraćena Sigizmundu, a za uzvrat, mađarski kralj je obećao da će priznati Đurđa Brankovića kao legitimnog naslednika titule srpskog despota.

Ipak, komandant tvrđave, vojvoda Jeremija tražio je 12.000 dukata kao kompenzaciju za tvrđavu i kada je Sigizmund odbio da plati, Jeremija je tvrđavu predao Turcima, koji su je pretvorili u pašinu rezidenciju.“

 

U zadnjoj rečenici nalazi se glagol oko koga se spore istoričari. Jedna struja potvrđuje da je Jeremija PREDAO  Turcima tvrđavu, što potvrđuje i našu jaku karakternu crtu koja se naziva „dvostruka šteta“, ili drugim rečima –„ako ja nemam koristi, nećeš je bre ni ti imati“.

Druga struja tvrdi da je Jeremija PRODAO tvrđavu Turcima za 12 000 dukata, te se odselio u Veneciju i živeo u sreći i blagostanju. A Turke i Mađare je ostavio da se „ćeraju“ čitav vek oko tvrđave u čemu najviše Srbi nastradaše. I Jeremija tako postade rodonačelnik današnjih kontraverznih biznismena i ratnih profitera.

 

 

Biciklistička trka-Srbija 2017.

****

Medjunarodna biciklistička trka, 57. po redu, startovala je iz Požarevca. Prva etapa vožena je od Požarevca do Velikog Gradišta i nazad. Pobednik prve etape je Argentinac Hugo Anhel Velaskes.

Danas je startovala druga etapa, od Požarevca do Avale.